Пештанско-Будимска скоротеча

72

вдну годину у М010и кући останешт,, да ћу ти 24 гвинеа и притомЂ мштђ вдну нову халБину! кадг ова година прође, онда себи иаво можепп. вдну или две краве купити и ст. тимђ свого породицу поштено ичдржавати! КадЂ КонорЋ на изгледт. свов будућности ПОМВ1СЛИ, макне раиеномт. и рекне у себи: знамЂ да ће и жени моши по волви бм ги, да кок> краицар,у више заслужимЂ, а Н10 ће за ову годину како - тако наистарш свшћ обдржавати моћи. — Л г овои години Богу хвала! сг.акш данг све болв !и напредакЂ показивао се. Жетва е врло богато испала. Свуда е бериКетЂ био, а особито у кући Милордовои. Свако вече око огнвишта скупл-ћни весело су време проводиии; брбо ш в Конор-к своииђ шалвиввпгв разговоромЂ развеселити умео. Деца су га особито радо имала. — КадЂ се већЂ и друга година крлго приближавати стане, истинуда кажемо, и самЂ 6 Конорт. теретЂ на срдцу осећао, опомннагоћи се свога вечитогЂ растанка, но опетЂ сђ друге стране едва в чекао, да се са свогомђ миломђ СУпруго.м-в и дечицоМЂ састане. ДанЂ по данЂ доће и последнвш данЂ, кои ће КонорЂ међу овомђ поштеномЂ породицомЂ провести. МилордЂ замвшм^нЂ тамо амо по соби одаше, наипосле зовне га кђ себи: Добрми Коноре! рече му н ћу ти 48 гвинеа дати, ако гоштђ ову годину у могои кући проведешЂ* Помвголи само канво ћешЂ тм онда иманћ за себе н свого породицу стећи; можешЂ себи онда повелико парче зеи.гћ , и не мало стадо овацакупити. Кака†слинми изгледЂ за твого буд) ћноств !" — Шта ће садЂ к) : каванЂ КонорЂ да чини ? Може бмти да му жена и деца садЂ одђ глади пате? Може бв1ти да му верна супруга н^гова у наивећои неволви безЂ нЉга живи ? Али опетЂ, каква за нби радоств, кадЂ имђ 80 гвинеа донесе! Онв дакле заклгочи и

трећу годину у кући Милордовои остати. Мало по мало и ова е година пролазила; све е тако добро ишло, као што никадЂ предолазкаКоноровогЂ Стада су свевећа бмвала; сгокасе умножавала. Влагосло†Боа11Н бв!о е надЂ домомђ МилордоввЈиг. А хђ ! какое жао н'ћиу бвкго, кадЂ годђ се опоменуо , да Ке скоро већЂ свогђ доброгЂ Конора изгубитиКонору напроги†и жао в имило бв1ЛО. јКао му взато бв1.10, што ће се СКОрО ОДЂ оваковв! ДобрВ1 лгод1и растати морати; али му в опегЂ мило бв1ЛО , што ће напутЂ одлазити. Цела 6 кућа ожалосКена бмла. Ми.1 >рдЂ зовне га кђ себи и стане му овако беседити: „тв1 си мене добрви! Коноре ! верно и поштено за три пуне године слуЖ10 , као што ме ни в досаДЂ ни вданЂ. Д се надамЂ, да си тБ1 и мене и мого кућу добро већЂ познао. Хвала ти по сто пута на твогои вернои послуги— хвала ти на твоме пр1дтелвсгву. Сузе су низђ лице Конорово потокомђ летиле, нити ш в онђ одђ тежке жалости задржати могао. СадЂ настави дал^ћ МилордЂ „заустегни себе мои добрв1и Коноре! Истина да твов сузе и мени и могои к\ ћи на честв служе; но даи, да кого речв и о саиои ствари пробеседиио. Кажи ми управо: да ли у мени какво поверенћ имашЂ ? „Б огћ ми е сведокЂ, како носећамв!" одговори КонорЂ. ,,ХоћешЂ ли дакле два добра совета одђ мене примити?" „О врло радо мои Господару!' 5,Д°бр°! дакле ако ти обећамЂ твов новце, ков одђ мене прииати имашЂ, У ВИ ДУ добра два совета дати, и ако те уверимЂ, да ти сотимђ ништа изгубиги' не ( КешЂ — хоћешЂ ли онда задоволннЂ бв1ти, ако ти два совета у име твои новаца дамЂ ?" (нродужеше следуе.)