Пештанско-Будимска скоротеча

73

РА ЗГОВОРЂ између Филозофа и Простака. (нз'1> Коцебу«) одљ Днм. Поповнћа. Некаи генералв доо1в изђ спужбе одпЈСгч., п незнамљ (вели Коцеоуе) у когои др;кави , нити под ћ коимђ правитеивствомЂ. ОнЂвпре тога мложину битки задоб ^о а тимђ истимђ и млого земалд своме ннлзу присвоио, збогт. чега га ован изђ благодарности сђ вднимт, спанлукомЋ обдари. Старвш геиералт, отиде на свои спаилукЂ, и одђ дјгогт . времена постане филозофђ . Ићго†спаилукЂ бмнше у архикатоиическои замлки. То га в врло лштило, што му поданици нису филозофи . бданпут-Б шетагоћи се по полго нађе вдногт. од-б свои имућнхи паора, кои под-б липомђ седећи и п) шећи надгледаше посленике. „Ч_ 1 ншг Мјнило", викне генералЂ, н самБ то себи предложт, да васЂ срећне д чинимђ." МI н и л о. Милостивми господине , ми смо Фала Богу срећнн. ГекералЂ, Лудо, како сте срећни, кадЂ вашЂ поглаварЂ и судјн ништа меразуме. МЈаило, Господине, а о томђ главе неразб^нмг. ГенералЂ. АлионЂ^са вама зло управлн. ЛПнил о. Мог)ће в; али се МБ1 зато опеТЂ добро наодимо. I ецералг, Но слабо онђ и на правду гледи. МЈнило. Ма да се што кадкадЂ овДе и Догоди, ни в чудо, ерт. смо лгоди; али на (Зруги мести ни у длаку неиде болЈЈ. 1 енералЂ. О нђ и ваше новце изђ џеиа цеди. М1 н и л о. Да, треба и самомЂ живети, а и другоме живети дати. Зато мбј, опет% иеделБОМЂ печекн вдемо.

Г е н е р а .1 ђ. Онђ има натароша , кои ради сђ вама шго оће. М | а и л о. До душе, натарош к млого невреди, и дав се здраво наплатити. ГенералЂ. Па при све >1б томђ каженгв, да сте срећни. М '[ЛИЛо. Зашто не? праву срећу обећао намЂ 6 Богђ текБ на ономђ свету- Доста в то, што мбг нашу корицу леба у миру вдемо. Знате ли вбг господине, да у нашемБ суседству ииа сиаилгка, где суд^н паоре све као регруте продав, и где ни вдна удовнца са своимђ вдинцемЂ ни е сигурна. Г е н е р а л ђ . Зато наши суседи и имаго чести и поштенн. М 1нило. На частБ имђ та честБ и поштенБе и сђ белимЂ лукомЂ. Мб 1 само да имамо леба, па нетражиио више. Генаралт. Па и одђ тогђ вашегЂ леба мораге десетину пароху вашемЂ да дате. М1лило, Да боме! та и н г кму треба живети. ГенералЂ. Онђ в вданЂ невештЂ и СЈвВрранЂ човекЂ. ЛПнило. Мв1 верувио, што онђ предиув , и заго смо мирни. Генералг. Онђ васЂ мучи сђ ковкакимђ лудорјнма, и каштигув, кадЂ вданиутЂ у постђ меса вдете. м1иило. Али онђ насЂ и отечески опошш!;, и теши насЂ при последнћмЂ часу. Ге не р а лђ . И ваше газдован'1? ништа невреди + М 1 н и л о. М б 1 при свемЂ томђ голико пожн^мо, да намЂ по кои комадЂ леба и за сироте претече. ГенералЂ. Овде има шштђ баретина, кое треба изеушити. и песковитБ1 места,кову ораће нкиве треба обратити. М1 н ил о. До душе радити има се свагда, Но наша ће децп то већЂ учинити .