Пештанско-Будимска скоротеча

Генералв. Ваша е дјжностб то радити , тако да вашои деци ништа неостане, МЈнило. А да шта Ке наша деца радити. Генерал-Б. Само уживати. Мјнило . Еи, зашто се нису наши отцеви за насЂ тано старали? ГенералЂ. Зато су бмли глупи, а ваше спаие небриге. НапротивЂ н ту стварв разгмемЂ бо.гк, него мои предци; н ћу васв срећне јчинити , и на -геби првом -б пробирати. М 1 в и л о. Немоите се милостивбн! господине трудити. Будиге )'верени, да самБ а врло срећант>. Генералг. То ни о истина, ерЂ тБ1 имзшђ друга поннтјл о срећи, него н; и управо неиутна. Ш н и л о. Друга поннт1н ? то веру6МЂ ; али зашто непутна? Л самБ простх човекг, па држимЂ , да в свакш човект. срећанЂ на свои начинх. II ако онт> чрез -в то никога невара, то нетреба зато нико ни да се стара. ГенералЂ. Дакле на таи начинЂ где 6б1 бмлошображенш човеческо. Тамо мора све тежити. Право изображеше нашега села само се текгчрезЂ мене може постнћи; и зато н морамт. и противт. твое вол& тебе срећна учинити. А^ ђ драгш Боже ! (продЈжевје с.гћдуе.) СМРТНБИТ ЧАСЂ. @!П (пјјсг ©фгцшшсг гГг'6-, ©ег ипа ооп (аиГ«пђ фегЈспбапд^ 6сГге»4. Великш филологт . Халлерт. умрео е, пипагоћи свот жилу. „Мои пр1нтелго" рекнеон-в л^кару, кои краи н -ћга столше, „мон жила небје." У иствји часЂ издане Халлерљ.— Петрарка е умрео у н^ћговои бјблјотеки, кнБигу читагоћи. — Беда е умрео дкктирагоћи. — У магновенЈЈО умиранн новторјо е Р оскоммонђ две

врсте нћговог -Б превода одђ „В1ез 1'гае." — Руссо Н16 бмо 6ДИНБ1И, кои Се 6 у смртномт. часу н-ћговомт. на полЗј изнети дао, да 10ШТЂ еданЂ путЂ свого башту види. — ,,Сђ оваковвгмЂ миромт. може Христ1НнинЂ умрети!" рекне А д д 1 с о н т>, склопивши очи, кђ н "ћгОВОМЂ зету, Н-ћкомђ младомЂ нев г ћрномЂ благороднику. ТаманЂ 24 сата пре свогђ последнћгЂ, часа, попусги А л ф 1 е р и желки пр1ителн свои, да кђ н^ћму СвештеникЂ дође. „Имаите доброту, сутра у ово доба опетЂ доћи, замоли онђ улазника, „н ммслб 1 мђ , да ће се смртБ гоштђ 24 сата претрпити." — Са умирућимЂ устма молаше Т а с с о Кардшала Ц б1ит 110 за едину услугу, да нћгова списаша покупи и спали, особв1то нћговЂ „Ослобођенкш 6руСаЛ1МЂ." — У словномђ СМБ1СЛУ рћчи отела е смртБ Кларендону перо изт. руке; онђ умре писагоћи. На смртнои постелБИ правш 6 ХанцерЂ едну Балладу, и соврши го, кратко пре нћгове после ^нћ борбе. — ДавидЂКнеллерЂ умре, дочимђ се у постелки уздигнути даде, да гоштђ еданЂ путЂ собственно израђенБ1ИпланЂ за свои памегникЂ прегледи. — „М бн желго, кадЂ 6 б 1 ова трагическа сцена већЂ прошла," казао е КВ1НЂ, гласовитБ1И актерЂ; ,,међутБ1мт. се надамЂ, да ћу го н сђ надлежномЂ пристоиностш докончатипружи се, и престане живити. — Ешскопђ Нгоитђ (,\е\1!011) умрео е свои сатЂ иав1нгоћи. КадЂ е Баиле,кои н гласовигвш рћчникЂ у еранцузскои писао, умирао, пошал'ћ штампарЂ по коректуралнћш табакЂ. Баиле чуе то, и мане сђ рукомЂ на место, гди е табакт, лежао, па оида склопи очи на в1}ки. — УмирагоћемЂ Лорду Кестерф1елду нви еданЂ служителБ Господина Др1сдала. „Подаите столицузаповеди ЛордЂ. То су му бБ1ле последнћ речи. — ,,Кажте Колшгведу, нека бацБ1 сидро Флоге ," бмле су последнћ речи Нелзона —