Пештанско-Будимска скоротеча

јчитн , ков су споменике они .ноди писали, кои никакво ират!о не иугадоше списателБнма се назвати, и збогт> јтога с у у толико више у свои д4.ш народнми взикЋ, мн'ћшз и чувствован4 сачували; а сђ друге стране мој а опетЂ по народу иКи. нћговг простЂ ал' не собомЂ измвтшлћнммт. нравнлама покваренБ взмкв, песме, сказке, пословице тчити по-шавати и сиушати, иу таину нћгову проницавати Нама в мало взнчкн и литерарни спомена стари Славена сачувано, и сотимт. пре морамо оне ценити и истражити, ков в само народт. сачувао. Многн се ст. онбшћ занимаш, што се у кнвигама и рукописима задр жало и што као само дћло стои, нити ће се више изгубити; но врио мало ш има. кои изтражуго д-ћла, коа су нова, и кодђ народа истина шшгт. у животу, ал' кои са садашнвимт. мицанћмв цивнлизацГв све више изчезаваго. Колико се у Европи међу Славени\1а Караџића брои ? II коа в Сиавенска народностћ тако савршено нзнађена, да бв! Етнологу и Филологу само шшт '1> нуждно бмло сг.уилћна ова вештества прегледати и у редт. довепти? Слћдователно оваи дћла саборт. свакомт. другом б предходитн мора. Овако гамБ н мои задагакт. разумео,, а све землћСлавенске прођемЂ .и до данасБ с"Б учен1м *Б прд ски (изузимашКи 11ознанћ, саски, чегски и моравеки Славена занимао се. Л самБ од-в Рус ске границе до Нрага ншао иреко Кенигсберга , Берлина, Халле, Липсјв и Дрездена. ^ Кенигсбергу зажелим -б, да се између други и ст, ПроФессорима РозенкранцомЂ и Шуберт ОМЂ болћ упошаиг. Онаи прввш, кои се сб народном -б побзшмБ у призреЈнш митологичномћ занима многе ми лшбопитне и корБЈстне приметбе о оволхг последнћмЂ

саобшти, ков се такођерт. на славенскш светБ односн. А Шубертт. ме сђ неколико штатиотнчкБ! вћстји] о славенскимЂ не само у Пру »ми, него и Аустрш населбинама обвеже. 1/1 сђ нћговомЂ помоћу започнемЂ етнограФичну {карту славенске части уЕвропи. У Берлину задржимЂ се неколико седмица, да 6 бј ков кнвижницу (библ>отеку) и кабинете одђ старина поодш, кое опегБ да 6 б 1 учене познао , одђ кои 6 б 1 се н у свеобштемЂ, филологичномђ отношенш, и у етнограФичноми исив1Јиванго аснити могао. Берлинска библштеканитив сђ рукописи богата, ниги са сгарБ1МЂ печатннма, ков 6 б 1 за Славено лшбца корв!стне бБ1ле; богатш в у толико више кабинетЂстаринскш у Монбшу, гди суони нзични предмети,кои суигБ гробница и у сгармм б Барошима покопанн, изђ свпо дрн;авшз1 часг1и скуплћни, и по начину предмета сђ додаткомЂ места, у комђ су се нашли , доста у лепомђ реду стов. Између ПроФесора уп., знамЂ се и са Боппомђ , кои 6 по обширномђ свомђ знашо индогерманскогЂ 6 зб 1ка елаванЂ , а Дитерици умножи ми штатстичка и типограФична моа знана у обзиру славенски населбина у Прускои. ТакођерЂ моа у Берлину егнографично — лннгвисти чка изт [)аживандодносила су се и.мено на Кашубе и Каи1ебе остатакЂ славенскогЂ народа. кои при западно — нр >секимЂ и понорскинт. међама на брегу балт1И( ко!Ђ мора живи. Вре.ме мн не донуети, да нћгово нарћЧ1в и обичав одма на месту на\ чимђ , но опетЂ самБ се н у самомЂ Берлнну и у другимБ знаменит1ИМЂ прусским Б Барошима са повдинвшЂ у воиничкои служби находећима се Кашубимајпознао. У X а л л и нада се сђ ЈпроФесоромЂ Б о о л о м ђ и По т т о м ђ упознати, ал' на жалоств мого првога не затечемЂ у