Пештанско-Будимска скоротеча

животу; но V Поттн нађемт. другога Б ооиј, ИСТЈ ЈЧеНОСТБ И ИСТЈ игобовБ КЂ наЈци. Газговорт. мои 6 бјо в ст. нвиме пр1нтант> и ТБ1МЂ 10ШТЂ ЛГОбсШШ, ШТО ПоттЂТЈСкрено п1оби Сиавене, изна, шта сј они за Европ ј јчинили и шта шштт, чине. С б нБиме и Јоштч. ст. некимЋ Славенима изђ Унгарске, кои ј Хаии школе уче, нромогримг славенске околности. бшкт. имђ 6 већт, изчеанЈО , нрасг и обичаи ј омонјти, но традицјн е јоштт, ј животј и имена окрЈЖГл потврђлто, да су сва ова места Сиавенска бћма. Л самв истина мбш.по, да Н ј што Славенскога наКн међу Хаилцкма, кои ј халискимЂ соларама раде; но нити 6 нб 1К'1> , нити обичаи, шта више ни сама имена пор^дица означаваше што Славенско; само се опомишо да сј негда другимЂ 6 збшомђ говори.ш. У Л и п С1 и прегледимЂ Славенске руксиисе, и с н некима сочленима овдашн±1Ђ Л \жичко -С ј бскс! ђ дрл жства а имено сђ Мосигомђ одђ Еренф е л д ђ упознамЂ се. Ово е дртжство ааведено шштђ године 1716 одђ СвеЈчилишгнб1 [уменика и имало е не. престано цкш, да се знанЖ горнво — лјишчкогђ нар1ч!н међу онвша- кон Свештеници ј тои провинцЈи 6бии жеие задржи и сслчјва. Одђ неког к 6 времена и Јетко^раФску - литеЈ .арнЈ ц Ј ј^б сђ овомђ сћдиннло и све скуплн, што е за етжнраФио, -знан4 в«Б1ка и кнвижетво горгЈ: н д 0ИБНе ЛЈ ЖИ ц е важно. I оси 11. одђ ^ренФелдЂ наимарЛБИВШ 8 еочлвЕЂ, и Л јжичлки, кои свое-отечество л,обе, многомб се одђ нвга надати могј. ( продушеаЈе Сл -кд уе .) МОН ПБ1ТАНЛ. Све, што се преко кнби , опечатк-ћ чита гоћемЂ сгђту сасСштква, писменошћј едноч ђ народа ш збзвз се, Свака дакле

кнБига и кнвижица, свакш Дневникг и СедмичникЂ, свакЈи Л4 тоиисђ и временопис ћ, свак1и листђ и полјлистђ , свака п г 1смица и (['ћката, свака врста и р ^чца, кон се цреко писма по бћломЂ србскомЂ св-ћту разпростире, 6 стб една частица писмекости наше. Но како годђ што се у пространомЂ едномЂ вртЈ не еамо питомогђ , него доста и смрдлБКЕОГЂ цв-ћћа налази ; тако исто иј кнБижествЈ нашемЂни сј умни Снисатела ваши производи и писмени састглци едкако благодатни и спаси. телни, нити сј свемБ^с.ш списателБске и печ;тане }-ћчи тако пракилне, истине и полезке, као што бБ1 требало да сј. Да не 6б1 дикле 'кнБнжества нашегЂ почктателБи пи спроћу себе ни спроћЈ » иисателн кашикеправедни 6 бкш , то 6б1 требало да сваку и ниимашо мнсао списателБСку, сваку р±чицу, кои икђ предЂ очи II умђ долази , скако у себе пршмаго и разуму, као што оке нзђ лма, срдца и пера спксатеиБСка ПЈОИСТичу. А будући, да сђ едне стране и списатРЛБИ наши често или 3601 ђ непреправности свов читателкима своима, не као што С Б1 желили, нли као што бБ1 требало ума своЈЂпроинводепредлажу, а сђ друге оиетЂСтране и сами нбшби читателви кенгн, и нев-1;шти будлћи, кемо^усваку лл ;с; о I писате. Б< ку правоип'лн011 од ^ћћи да познаду :зато се одв( ћЂ често так< во кссиорвзумл^к-ћ изм1 ђу спксателн рађа да се збо1Ђ тога и едкс»Ђ и другог-к г.п впа и свеобшта ц ^ лб и • вета намћра, или одвећЂ тежко и поздно, или на жалостб н»;гда постићи не мсже. Да [ 1 е С Б1 вак-> и н саиг, као тоПЛБП1 почитателк кнБИжества нашегЂ ни спроћу списателн наши, као ^читела мои н народнБИ, ни спроћу себе као ^чеиика НК10ВОГЂ, ии спјк 1и свсте пргвде и Истине, кое сви тј еба, да за светин г & наше псчитуемо, нспј рводрнђ и прш тра-