Пештанско-Будимска скоротеча

Ге н е р а ит>. Вм. М ■ аило. ПаГодкуда ће онн жнветн ? Г е н е р а .1 ћ . Вм имт. морате давати, што имт. буде потребно. М 1 л и л о. А ако Ји тамо на међи ЈТЈКУ? Г е н е р а л т.. Онда Нете дати др у. ге момке: МЈлн.1о. 6 ли то оно вмше изображенје? ГенералЂ 'Го « текЂ првми коракЂ кђ то-ујћ изображенјн). Ј\11 а и л о. Милостивнн господнне етои лито.давм наст. срећне учинити желите. ГенералЂ. То се разуме. М1 н и л о. Но садт. васт. наклик+.мт. да насх оставите сђ миромг, као што сте иаст. н затекли. Немоите намт. намећати гно блажекство, кога неиштемо; нити нашои деци ону срећу-, о к010и она знати немогу, оће ли имт. 6 б 1 ти пробитачнЈн одв старе. Л самв свагда г.ишао, да оно, што 6 лк>дма заиста о,јт> користи, мало помало и само беаЂ сваке силе долази. Новости н то безосновне есу отужие ствари, а то видимт. у иомт. попбскомт. послу. м логи сv збогђ неоснованм ко«каки новина дош.ш до нросачкогт. штапа. Да уз.мемо за примерт. наше суседе у наиближем-в селј, кои су ча двадесегт, година овамо млого новости пробали, па всу лн среКнш од к наст, ? занста нису; саио су сђ тимт, кодт. свон суседз у омразЈ дошли. 11 самБ простт. човекЂ и заседамдесетт. година.^ков самк на землви ложивео, нскгс1о еамв, да се само вдно средство калази, коимт. се може новоств каква међу лшде увести, а то в средство П р и м е р т. Примеру милостивв1и господине, никосе кепротиви. Ма да и лагано д1;пствге, али заиста /.'Јјиствун, и свнм начикомт. ково добро вата ко-

ренве, безт. да се старо руши. Зато милостивми госиодине, ако вам -в е ијт-б кт. ввииемт. блаженствЈ познатх ; то вм аидеге тимв ПЈтемк напредк сђ добримт. примеромт. и мирно, ерт. ће то више ползе јчинити , него сила, кон само.лгоде ЈзнемирЈв. Будите вв1 ираведанк, па ће и нашт. сеоскји сјдјн то исто бмти. Показуиге вв1 иримере нстините побожности и смерноће, па ће и нашт. парохт. то показивати. Осимђ свега , немоите насЂ дзнемиривати, врЂ мирЂ долази одђ Бога, :: доноси безк^ич'16 иомоћи свако добро са собомт,. ГенералЂ. Л самв тебе М1аило на едногЂ иаметногт. човека држао, али садЂ видимђ да си глјпђ и упоранЂ, врт. немислишЂ тако , као а. Зато морамЂ средсгвомЂ, ков мк в Богћ у руке дао, тебе опаметнтн. Преправи се само за тј нову срећу, ков участникЂ бмти морашЂ. Кадт. то постигнемо, онда ћемо ' в се дал'1; разгонарати. ГенералЂ отиде — но више нигда беседио ни в са поштенимЂ М1аиломђ , врЂ в оваи Јмро одђ нревелике тЈге и жалостн, кадЂ в генералЂ свош филозофпо почео. И генералЂ умре, беп. да в дрЈгЈи какавЂ плодћ пожнео, до само голе желћ. — Оће л' га унуцп благоси .шти ? Бо! ђ бм знао! чнне ли то, безЂ сумн-ћ свагда ће додати : ,,Али нашЂ сирома !УИаи.10. Богђ да мј дјшј прости онћ 6 то горко платио.

В 4 С Т и. II е ш т а 15 Фебруара 1843. Н1,1ово Ц. кр. Веиичество нашг свемилостив^ншш Монархг биагоизвол1о 6 на и4ото Гд Давида Кнрића, кои се ззанја кондепутатекогч. своеволБно одрекао , на поннзн'1>ише представиенге одг Славне Фондомг наши народнм . Шкоиа 'управлакће Деп>твц1е, пу темт. вн^окославвсгх Кр. Унг. Коизии1_уиа Господииа Маханла 1оаниовића овдашикгг и«