Пештанско-Будимска скоротеча

95

гли да спаваго. Н 4 мј садт. жао бкше, 1нто е гладанг одђ вечере отишас: „Еи! помв1сли V себи, много бв! самћ а паметнш учишо, да свмв остао, сад г Б 6б1 ситт> веселомт. дјшомв почивати, мирно и спокоино санЂ боравити могао!" Садв оиђ ЧЈв неко ходан^, тргне се замвшЈЛ&нЂ: К онлникђ бдант> управо кђ н - Ј>му иде; стане кодт> став, сиђе сђ конн и веже га Јларомт>. Скине онда нпЈнџе са себе и баци преко конв: сздђ иза полса пиштолв извади, и заине. Конор-в савв претрне. Пр и овомђ позорго стегне ее тако, да дисати ни е могао. Кр†е у нћмЈ од -в Јжаса оладннла. Но опетЂ на среку нћговЈ између овогб страшила и н г ]>га стадше кош>. Садх непознатвш ст. пиштол '1>мт> напредт. пође. Конорх мало одане, лагано подигне се изт> сена и завири за овбшђ: Кјдђ ће ? и шта ће да чини? Оваи на прозор г в ти10 лупне . , . свећа се јнутра указа, одкјдт. 6 онђ лако заклгочити могао, да оваи, ако е разбоиникт., мора ст, ненимЂ унутра ј споразЈМн г Јзшго об1ти. Конор-Б ее јсјди лагано ближе допјзнти тако, да в цео разговорЂ између коннника и вдне на прозору стобће младе жене чути могао. ,,вси л* ТБ1 Марго?" „II самв ♦ . Башт> си врло Јдесну ПрИЛИКЈ уЛЈЧГО Д |ОНИС16.'' „Еси л' ТБ1 све МаЈ)1о иреправила?" „И еамБ одт. мое стране готова ; ништа ламв дакле садт, не остав, него да старца јклонимо са овога света, пак 'б нћгово добро после у миру да уживамо.'* Но еси л' тб ! Марго уредила, да на когђ другогЂ кривица падне, тако да се на наст> ни посумннти не м.оже. „То 6 све наређено! Баш% су вечерас-Б овамо неки путници дошли да преноће. Наилакше ће дакле 6 бјти овј целЈ кривицу на ш>и бацити." „Пуштаи ме садт. Марш унутра/' Овде се таинБ111 разговор-Б сврши.

Коннникт. вратмма пође, н&му отворено буде и онх оде унутра Представимо себи садх Коноровх ужасх. Онђ хтеде у помоНб викати и све у кЈћи будити; али е срдцемЂ ужасЂ обвладао. „Ха !" помбјсли ј себи ,,та н ћу овогх убицу ма каквБ1МЂ начиномх у-^_ памтити." Шга 6 чинго Конорх? Онх свои ножх узме и одреже одх дпунџета, ков е преко кона висило едно парче са онаковогх места , гди се лако оназиги ни е могло, пакх онда на јзди три рупе направи, ков су сасвимн не приметне ОБЈле, затв1мх ножх свои у руци држећи излети Конорх изх стае свсе и непрестано у страу трчећи, нађе и свои правБ1И путх. — Кадх е већх близу свогх милогх рођенл места дашао, нову 6 снагу у себи осетго, и предх само вече около шестогЂ часа сх наивећомх радошћу угледа онх и низкш кровх куће свое. Супрута н^гова седила е на прагу, и очи свое управо на н4га обратила, као да гои е неко долазакЂ МЈжевл'!;†предвозвестго. Она' одма децу свого викне и сви екупа долете радостномЂ отцу насусретх, излгобе се и изгрле иакЂ одх превелике радости већЂ и до суза дође. Но кадх имх онђ напоследку приповедати поче, како се онх са сеоимђ Гссподаромх намирго, и како е сх празнвшх џепомх кући дошао, онда сви као окзмек^ии никомђ поникоше и у црну земиго погледаше; но Конорх да 6 б 1 имђ мало срдце разведрго, извади псгачу изх свогх џепа и пружи свогои жени, за знакх, да опетх при свемх томх Удисесх нов&ш ни внасвого НенелопЈ сасвнмх бешх забораВ10. Она разсече погачу*, но у овомх истомх тренутку сви се ;пропасте, кадх на еданпутх ззвЈенБТ 80 златнв! дукага нађу сђ писмомх овогђ еадржан : ,.ДобрБ1и мои КоЈгоре ! Познав»1оћи твое добро и незлобиво ердце. ни сгмв се у-