Пештанско-Будимска скоротеча

100

мало познато; брбо славенска Моравска нити 6 до данаст. у пршрешго взћ1ка, а ни V етнограФнчномЂ одношаго описана бмла. Нздане о Моравскои топограФ16 од*в Волни а и V различитвЈМЋ немачкимг листовима и алманасима одвећЂ су недосгаточне; а што се шдашл споменика нзродне литературе тиче, само налазнмо еловачке одт» Трика пословице , и од в Су с а ил а издане моравеке песие: прва е кнвига мала и у итости згогов .тћна, а друга истина много песама у себи садржава, но у лингвистичномђ одношен1ГО никакве цене не ма, брбо, нити имт> в порекло одт. куда су узете, дано, нити в бон местнагт, нареч^н задржана. Но гоштђ се лгоокомђ надеждомЂ питамо, ерЂ С усилђ свои посао продужуе. Охер а л т. ск уплн матер1а .1е за етнсграФпо Моравску, као што и БоцекЂ и СцемберЂ и неки 101ПГБ други млади лгоди путуго, да идмтшме, сказке, обичав и т. д. скупе. Све ће ово едно за другимЂ у одређеномЂ журналу излазити, кои се намерава у Брину шдаватн. Шта више, надежда е да ће се два журнала издавати. (продужешв с.гћдЈв) ФРАНКЛИНЂ. одђ Стаматовића. У Енглезско-АмериканскимЂ населишгамау Бостону 18 Ннуарјн 1706 године родило сеедномк сиромашнолгв занатлш таково вдно д-ЈЈте, ков в доцнш грађанскомђсвогомђ доброд'ћте.ш на судбусвогЂ огечества и ц 4 логђ човечесгва добротворгов и нче нежели икои између свпо нћговогЂ в'&ка кнезова, державни мужева и ученв! лгодш дћиствовало. Ово сиромашко грађанско д^те бмло е ВеН 1 Нмннђ Франк.шнЂ, петнаисто између седамнансторо д^це свои родите.ш. 0тацЂ га 6 свомђ занату обучавао, но

кадЂ е видго да се кодт. д ћтета особити дарови налазе , то , да бм га за Бого словјго преправити могао , за вдну годин .у у латинско училиппе упути га, но наскоро затимЂ збогк велике свое сиротин-ћ отЈДЂга кући повраги. Кад-кФранвлинђ одђ 1 2 година буде, преда га отацЂ по желви нбрговои едномЂ одђ старш свои свшова на кнвигопечатагелв ску науку. ОрнтскимЂ свогн брата поступанћмЂ огорченЂ хт ^о 6 посл^ нћкогђ врелгена Франклинк да на другомЂ мћсту у службу ову стане. Но паДЂ му братЂ у тои нам&ри пут н препречи, ге га у Бостону за калфу не прјиме, потаино остави свое отечесгво , и сђ великил1Ђ трудолгЂ у ФиладелФио дође. Овдћ наипре, затилгЂ нЈћколико година у Мондону, пакЂ наипослћ опетЂ у ФиладелФ1И продужи онђ свого кнвигопечатателвску службу. Овд"ћ з6огђ злогђ свогђ господара поступана сђ млаДБ1МЂ 6ДНБШЂ СВОИМЂ ДруГОЛГБ, КОИ е новацаил1ао заведе онђ посл^ н^когђ времена дргжевну кнвигопечагнго, но наскоро затимЂ у 23 својои години почне самЂ за себе радити и печатати, а на годину дана доцн1б сђ грађанскол !ђ едномЂ д-ћвоикомЂ ожени се. 1ошг н одђ наимлаКи свои година свевднако 6 бј онђ, кадгодЂ 6 б 1 Л1у посао допупггао 6 б 10, себе изображавао непрестано бБ1различне кнбиге читао,ачесто 6 б 1 се и саеписателвствомђ , са обштеполезнБШЂ и са грађанскодержавнБгма предм^ћтима забавлио. Ово 6 онђ непрестано продужавао; но покраи свега тога свое е долхостроителство и своб печатнћ послове тако одправлно , да е наскоро гоштђ и едну папиро— и кнвигопродавницу саставго, тако исто и многе друге кнвигопечатн-ћ по другима околнвша предћлима основао, паКЂ тако мало помало трудећи се имућнБЈМЂ ГрађаНИНОЛ1Ђ и СрећнБШЂ отцемЂ узза цћлми свои животђ бвЈвао.