Пештанско-Будимска скоротеча

102

дошло, што еу на п\ ту ухваћени , кодт. себе новце и крна†ножч. имали,о чему су онћ говори.га, да не знаду одђ кудт., ни како су имт. се ове стварц л г џепове увукле. Судт, се већг бмо окончао, кадт, 6 Конорт. унутра ступш и писмо врховномт. с> д1и предао. Оваи кадт, писмо прочита обрати се на проче судје схречиа: „Ово е господо мои! вдан-Ђ изванреднип догађаи; ево ч(века,коп ће намт, цело ово злоковарно д']јло у своти нсности прадставиги. Мене бм савестк гризла, кадт. а ово далћ не бм извидјо. Зато и васв молимх.да овога човека речи добро послушате." Конорт, 6 већ в дотле злодбн познао, кои 6 као сведокг покрап злоковарне жене стадо. Садг онћ на жену прсг-к пружи св речма : ,,Жена е ова Господо! целогЂ убиства наиглавши узрокт. Она кодт. прозора стоећи, са овб1м * к злод-ћтмт., кон покраи н-ћ стои разговараласе! н ћу за цело и нвтвт. гласт. одма познати; го 6 за цело убица, а га наибол'ћ познаемт. по нћговомт. нпунџету, одт. когт. овде кодт. себе парче имамт,. Погледаите Господо моа! одкудв е управо ово одсечено. "Докт. оваиговорт. транше, обоесу каогромомт. поражепи бмли. Они сувећт. своим'в лицемт. нсно сведочили, дасу вриви. А кадт. се по уверешо Коноровомт. знакт. и на узди види, онда му већг ништа нуждно не баше више сведочитн. Обоица, кои су већт. на смртв ос\ђени бв1ли, смргне су каштнге ослобођени, кадт. е већћ д1;ло дошло на впдило. А они, кои су убице, смртну су каштигу скоримт. получили. Конорт, почемЂ признателноетв одт. суда, а захвалноств вечиту одб невинвг сужника досадашнви прими, врати се своши кући радостан в и весео. Онт. 6 у кругу миле нородице свое срећне и задоволвне дане проводт* а благословт. божш сва 6 нЈгова д1:ла и предпр1,тпа прагт! сг неиачкогч. превео. Срболшбх.

II о и СадЋ ћу да летмуп,, викне исполшскш нои и скупл ћнБГИ птлчш народт. стонше у оз 6 б 1 лвномб очекиванго. Садт. ћу да летимт. викне онб повторително, разшири свон силна крБма и подобно лађи ст. разширенБтмЂ в^грилама одлети онђ по землви, безв да 6 ову ма само сб 6ДНБ1МЂ коракомЂ изгу 6 б 1 о. Ево гледте поетБ1чногЂ образа онб 1 непоетБ1чнБ1п глава , кое се у првв1МЂ редцБ1\1а НБ10ВБ1 бенграничнБ1 Од горДБ1МБ пер-ћмБ поносе, пчкђ прете, да ћеду се више облака и звЗлда попеги, а ништа манћ све еднако по прашини иду. А. А. М.УДРА ИЗРЕЧЕН1Л. РадеНБ1МЂ 6 б 1' ГН , Прво 6 л10дско оиред '15лен1б, и све друго време , кадЂ е човекЂ принуђенЂ одмарати се, требало 6 б 1 да на то употреби, да точно познан1б внћшнБ1 сгварји себи прибава , коб ће му у будуће опетЂ нЈјгово дЈ ;лонанћ олакшати. Г е т е. Опоминан^ доброгЂ ни 6 таино, оно наиасш« у последн'ћм'Б часу звони. К о ц е б уе,. Само паметант. може лгобити, дру Г1И само тражи. Афран1у.сБ. Сиобода 6 животђ народа и зема.ш — десиотизамЂ нвина смртв. Бартел. Све 6 оно добро, што е природа уредила. е. с. Пр1ателвство не ма црквени капеле. кого 6 б 1 човечЈа рука сазидала; срдце е н4;гова светинн. Хнпелг. Права дражеств обхођена са праввтм б пр1ателвима состои се у искрености срдца кадв се свако чувствокан'1; и свака МБ1сао саобштава, кадЂ спакји о себи онако чувству«, као шго треба, и показуе се , као што е. Русовљ, :■ . . ;