Пештанско-Будимска скоротеча

119

брегЂ, а оваи се прквда. Певан^Д, коа в већт. као повтическш производ'в знатна, 10ШТЂ више у приарен^о историчном г, слјжи као матерЈалт. стана стварш у почеткЈ 15 века-. Садт. оставиањ са СмореЛОМЋ БаЈЦеНЈ И ПрОДЈЖИМО ПЈТЂКрОЗЂ «Д >ашчку, кои ми е д>же, нргћ што самв наумк) бмо, траао. Што самв кодћ ово 1" б народа старославенскога и Јправо да рекнемЂ руескога налазш, то самБ све већма одћ жрлЉгинјо, да се 6 ол-]ј ст, овммт, народомт. уиознамг, и тек !» самв онда ЛужичкЈ оставш, кадт> самв сва знаменит1Л места прошао , нрави имћ и предашн (традицје) познаватп научЈо 6 б 10. — О лужичкимч) наречЈама особито ћу писати, где ке и о садаиш1;м1| станго Лужичке литературе речБ бглти. 11 еамБ свјдз кародне иесме и иословице скјплво и то сб веНом г б брижлБивошћу , што су до данасБ оке сасвим 'б неиознате бмле. Лужичанн сј на п"ћсмама богатЈи, него сви остали славенски родиви, кое самв до сад г Б познати могао, па и у самБ1мт. нб10вб1мћ нравима више се сачЈвало иего н. пр у чесским 'б. ■«/ Докле самБ по Лјжичкои путовао , пазш самБ и на тврдинЈз и гробове: од 'ћ ПрВБ1 се у ГОрНБОИ, а ОДЂ дрј1и оиет г б ј долбнои Лужичкои више налази. Гробови сј одт. 1 — 3 хвата вв1с<жи, сви сј скоро, као иггосј у Чесскои, Моравскои и Шлезкои округли, и Јкоимасе ионаивише лрне сб различитББМЂ другим -Б предметима од1, камена и бронзе налазе. Тврдинћ, ков сј до 25 — 100 корачал ДЈгачке, скоро сј све округле; неке сј онегт. само ј полакт. округле; неке с ј двострЈке ; но ни бдна ни в као што се ј мжнои Рјсс1и налазе. У нбнма се црепова, много јглЈвлн, пепела, зверски костно и кахменити инштрЈмента налази, као чекића, ножева и т. д. Кадт> самБ Лјжичкј оставјо, о-

тидемт, на баирЋ црне свраке, кои обкопт, има, и не разликЈв се одђ лјжички нимало. Пре него што 6бх се основно рећи могло, есу ли славенскогт. или другогт, чјегт, порекла, мора се 10штђ много ков шта прегледати и исшлтати. Кое се отуда види, што се 1) само онде налазе, где су Славени живели, или где живе. 2) Што се са многимђ чистимђ славенскимЂ сказкама слажј ; 3) Што ш саии Иемци Виндскимђ обкопима назБшаго (23епђ€П(фапјСП.) Касно ј всенЂ дођемЂ ј Дрезду г . Овде самБ се занимао између осталм славенски рунописа са чесскомЂ библшмЂ одђ 14 века ј Антиксновомђ кабинетЈ са скуплнн^мЋ одћ Вазана, и у приватномђ саборЈ библ!Отекара Клема нађемЂ многе користне останке азБ1ЧКи старожитност1и. КадЋ се опетЂ ј ПрагЂ иоврати.мЋ, аанимао самв се са старомЂ чесскомЂ литературомЂ, а после одемт, прено Брина у Б е ч ћ. Овде подђ упућенкмЋ ВЈка С. КараџиКа у србскомЂ взБшу упражнввагоКи се, преправлло самБ се за путован^ по землнма гожногђ Славенства. Врло ми е жао, што нити времена, нити прилике имадо у тјрскомћ «зв1кј в^жбавати се, будући 6 овога јтокћ на западнЈ половинј СлЕвена млого ичш 6бш , нсго немачкогЂ на Славене, кои ј Иемачкои живе. (Ж и 3 I а п &.) МОЛ ПБ1ТАНД*) одћ ИотисскогЂ Ученика. В б ! Г. УчредничеС. Н.Н. ЈИСТОМЋЧЛаНКЈ велите: „Двежалостне в±сти пршмиемо, отђ кои не знамо, кон намЂ већЈ тјгј задаго*', Ако се овде какватипограФичка погр^шка налази, то молимђ васЂ,

*) Видн Скоротечу 15 Чнеио.