Пештанско-Будимска скоротеча

121

вданЂ данЂ у лову нам-ћри се онђ на вдну младЈ пасгариу, пасућу скоестадо, кое краеотомЂ, и н&жностго таки тронутк буде. Он'в као кралв, ни е ни v снј санвао, да неће намћру сиого испуннти. бстт., алт. онћ напроти†искјси , да 6 доброд^телв Етелвиђина — овако се звала Л1епа илстБтрка — многовоћа, „него што <"11 е онт, икада вообразити могао. Сада се онт. свакоако подЈвати, да е иакоЈ искушвжв доведе; ма ни н*1>гове ласкаве рјечи, ни претворна умилнванн, ни сами склпоцћни дарови, кое 10и обећаваше, 1'ишта мј ни сј помагали. Л ћпота Е >елвићина Јшвсе н-ћму и у срдце и очи. «/Иегамћи и Јстагоћи имао е само нт предЂ очима, и о нвои единои мбјслш . бдномв р1вчи: безђ н4 ни е се н Ј јмј никако живити; дало. Наикашн Ј, видећи н^ћнонепреобладано н« стоанство, наумишнвомЂ ио законЈ сочегати се. Али како ће онђ себе с-овимђ понизити ? Кгко ли ће јзвести на нрестолт, еднЈ ј6огј сслннкј ? Оваковвшт. лшслима борјо се онтв поду1'о, докле ганаконацх н-Љгове страсги непреЈзмЈ. Стварв буде предложена, и Етелвиђа, коа е прво наиум^тшим-к ласкагпнма волјо сво1о одрекла, немогаше сад-в одрећи се у зввпнешн, и нове среће, коа ши се изненада отворила. Весма се р!едко догађа, да нагло постигнуто ЈзввпиенЈе, права срећа 6 вјва. Етелвиђа кадла се до мало збогт, пром-ћне свога станл, и желила на ново свое м&сто рођенн, и свого селску простотј . Женидба Етелредина бвзаше од г в цјелогт, Јгћгова крал'ћвства куђена и оговарана. Несрећна кралвица у средт, крал^вскогЂ двора презрена и одђ св 1 го оставл'15на, проводила е у самоћи дане, цв*ћтЈћегЂ јои живота, Нн е мало врјеме иостаало, придобш она СВОИМЂ МЈДРИМЂ СКроМНИМЂ по

ступанћмв ц1ело дворннство. Сви в садЂ облгобе , и стану иЈзно благообразЈе пофалвивати; и на оваи начинЂ покаже **е она топравЋ сада као нв10ва права кралвица, будЈћи одђ св1го припозната, и почитована. Но и ова срећа неможе се другачЈе назвати, ванв грђа несрећа, кон е нвои већЂ пр^уготовлћна бв!ла. бтелредо непостоана срдца младићЂ, оладни прама нвои, пренебрегне е, наченши за дрЈгима гледати. Кроткодтпша Етелвиђа носила е дјго ј свом ј , срдцу тешк ј жалостЂ овј , сваконке начине Јзалјдђ кушагоћи, не бвкш снога мужа одђ тога безпутногЂ корака, икако одвратила: но кадЂ види, да е онв ј таково што дубоко залазго, ноив1сли, вда бв1 нћгово камено срдце баремЂ са сузама и уздисан^мЂ тронула, сирота! ал' ни ово !ои ништа ни е помогло, вант, шшт, вБине одмогло Етелредо зв^рски разлренв, каоно ти сваши опакогЂ с.рдца човек в, заповеди нго у едант, замакЂ на вћви затворити. — Туга, ецанћ, и плачв, 6б1лхј ј овомђ заточенпо друштво, ове несрећне кралвице. Ова жестока печалв одђ кое е н4но н4жно срдце иструнуло, ни е јои дала преживши ову несрећу. Она ндница, нити е ј временЈ свогђ заточеши, а дапаче ни онда, када су се дани тјжногђ 1ои живота ко концу ириближавалн, ни е ве .тмЂ , едне рћчице кралго за н±гово безчовечно дћло пребацити, нити му 6 ЖалбОМЂ св010у1ђ, досађивати хот^ла. ВрЂ е н&но прелопјтено срдце вазда навадно бвхло ; диктирати 10И само благе р1вчи , и сладка изражен!н. Текв напосл ^ћдакЂ напишему едно жаловито писмо, и рекавши му с- истимв дс- Богомђ остаи", растави се с- овимђ св "ћтОМЂ ј 20, години цвћтућег'^ 10и живота. Кра .11о дође гласЂ, да е она умрла. Онђ пршми и иисмо нћно, но еа природнммЂ н '1му взрварскимЂ равнодушј-