Пештанско-Будимска скоротеча

130

Башче,крЈШка, кришчица пЈшчант., клашчић-Б , квашчш , вршчанкнт. , итд. но кадЂ разсЈдимо, до сј ове производне р^чи отт> с.тћдЈТоћн прости р±чи; гуска , вашка, крушка, кришка , кдасакЂ, квасацв, вршацв произишле, гд-ћ се два писмена ск. шк. сц. шц. по своиству взика, у дрЈга опетЋ два писмена шч. преокренЈла, моћи Кемо сћ иуниив правомт. заклгочити , да не треба два писмена у едно безЂ сваке нгжде сливати: и зато самЋ а тога суђенл, да е тц. србекои писменици излишно, и да треба м г ћс го н-ћга шч. писати. — Ово писмо ид. има сашза и са другимЂ Питан-ћмт. Гд. Нинк о в и ћ а, ков в сл - ћду1оКе: 2.) Можели се 1Ц. свуда у ћ. или шт. премћнити ? Црквено-Славенско 1Ц. прем ^нгоеее v србскомт. кар-ћчпо сзагда или у ћ. илн шћ. или у шт. а) 1Ц. премћнгоесе свагда у ћ. гдћтодч> коренна р'ћчв садржава V себи т. мћсго коега стои црквено 1Ц. н. п. намеш.У намећемт. отђ наметт., полеиду полеће?.п> охт. полетт., — сввша св'ћћа отђ свЗјтђ — оевагцент. отт> светЂ, заго н СвеНеникЂ а не Свештеникт,, трепе]цу треиећемт. отт. греиетЂ, обћадати и з8В'ћшати об+Лати и зав-ћћати отђ обћгх и зав ^ћтЋ, погрћшио дакле завћшгати, позла »цент, позлаћент отт. злато, — заплеш ,у заплећемт. огђ илетт., огтуд-Б пле1ци плећа , хошу хоћу отђ хот"3;ти итд. По овоме правилу имаго и сва Причаепа настоећегт. времена ћ. мћсто црнвено-славенскогЂ хц., ерт. се ова Причаст'а ображаваго отт. трећегт. лица Числа Множественог-Б времена настоећегЂ, кое кодђ Славена изилази на т. н. п. ОТБ ПСЧОГБ М010П1И1 ПОН )ћи — ОТЂ ПОНТЈ. полппи поећи — ОТЂ гризутЂ гризуХЦ1И гризући ОТТ. Ме1Ц \"ТЂ Ме1ЦЈ1Ц1И мећући, а не метаЈоћи, тако исто не писаЈоћн мазагоћи но пншЈћи, мажући ер-Б се аекаже: они метаго, иисаго,

мазаго, но они мећу, пишј , мажу. Иогр ћшно такође иосрблгого н"ћци с у гц 1 и на сјштГи ; но кадЂ 6 бј СрбннЂ потребовао овј рћчЂ, требало би да бјде с ј ћ и отђ сјтб , као и СвећеникЂ отђ светЂ. Дал г 1>, 1ц. премћшоесе на ћ. и у свима глаголима, кои изилазе у неопред-ћленомЂ наклоненЈго на 1ци. н. п. влетци вући, теши тећи, реЈци рећи, сЈлци сћћи, стршци стрићи, пе1ци пећи оттјдб и Пећ 'б , М01ЦИ моћи огтјдђ М01ЦЂ Мо ћ'Б иемоицшн немоћии. Но кромћ ови има у Србина гоштђ гдћкои р '];чи, гдћ се црквено хц. претвара ј ћ: н. п. кЈ1ца КЈћа, тиса1ца тисућа, Н01ЦБ ноћв и прч. но како и зашто? незнамЂ. Мени се чини, да и ове, и овима подобне рћчи по иреиадведеноме правпЛЈ тако исто , и сбОГЂ ТОГЂ ИСТОГЂ узрока прелажЈ 1Ц. у ћ., но мени нисј нбиови корени познати. Иодобно и црквено -Славенско жд. претварасе у ђ.,кадЂ се у коренЈ налази само д., н. п. раждаго рађамЂ огђ родђ — осужденЂ осЈ -ђенЂ отђ сјдђ ,- закажденЂ закађенЂ отђ кадити — глождј глођемЂ отђ глодати, принужденЂ приНЈђенЂ отђ нудити. — Но не отђ звиждатн и дреждити звиђати и дређити, ер г б ова два глагола н у свомђ корену имаго оба писмена жд. в) Ако е пакЂ 1ц. ј славенскомЂ нар 'ћчпо мћсто ст. положено, он ^а се ово ид. ј србскомЂ премћшое на шћ. н. п. от'б пјстђ ш тцати иушћати — отђ прост б пр01цати, прашћати, дакле не: праштати пуштати — отђ гостђ ЈгоЈценЂ угошћенЂ, зато се каже и гошћа — отђ постђ запонцатисл запошНаватисе — отђ частЂ прича1цати прпчешћииати — отб растЂ дорапдати дорашћивати — отђ крстЂ кретценЂ кршћенЂ отђ — властв ополновла1цеНЂ опЈновлашћенЂ — отђ мастЂ омашенЂ омашћенЂ — отђ м ^ћсто намћш .енЂ пам^шћенЂ. — Тако отђ Ли-