Пештанско-Будимска скоротеча

131

ста лишће, отђ честЂ чешће — тако отђ отвести отвешћу, отћ напрести напрешћу итд. брбо кодђ наст, као шго самт. казао, т. прелажесе у ћ.' а. с по своиству езика прем'ћн1оесе у ш. Тако отђ носити бива ношиво, огђ месити мешна, отт. пасх. пашче итд. г.) 1Д. претварасе и у србско шт. н. п. 1дажу- штедимЂ, гцитт.- штитт., еш;е- јошге, потшусн- пашти ћу се тгцетна - штетна дшица - штица ; точцт.ташт-к, .Љнцина -л-ћнштина, 01-ниидеогнг.иште , вришу- вриштимк, пишу-пиштимт., шцу-иштем 'Ј. итд. но гд4, како и зашто тако бива? незналп.. РеКи само пакт., да своиство србскогт. емика то тако иште, била би слаба отрада за едноплемекика нашегт. н. п. Росса и.ш Чеха, кои би, разум-ћвагоћи црквенославенски взикт., жел^о по овоме и наше србско нарћчЈе, своимђ собственимЂ прилћжанћмт. научити, и иоискао би отђ наст. Ф1лолопчка правила, по коима бн се могао међ-к прочима, и у обзиру овогт. писмена 1ц. основано управлдти; а мв1, у м г 1;сто да му такова правила дамо, да га упутимо на то тако иаискиваЈоће своиство езика нашегх, онда онђ не бв1 нипошто знао, гдћ ће мћсто црквено — Славенскогт. 1ц. полагати ћ гдћ шћ, и гдћ шт. — За моћи такова правпла положити, мислимт. , да би отб необходиме погребе било, Д1алекге и прбчи стари и нови Славена добро знати, или аоне нвиове Ф1лолог1чке кнбиге имати и прилћжно читати. (конац-Б слЉдуе).

СТО РОђЕНЕ ВРАћЕ. Србска народна преповедка. Пре млого година живхо е у брегоговитомђ Славоше пределу пошгент. и радект. землед&лацт. по пмену Нед е л I.к о са свошмт. суирутомт. Д р а г и н к о м т..

Б огђ в трудове нћгове благословш, п тако су сва дћла и предпр1нт!а н&гова срећно за рукомЂ ишла. Онђ в велико иманћ за кратко време своимђ трудомЂ себи стекао, тако да га е цела околина за наисрећшагЂ човека на овомђ свету држала. Али при свемЂ богитству, ни в Неделвко тако задоволанЂ 6 бјо, као што други мислише. Онђ 6 б 1 себе за млого срећшегЂ човека овогђ света држао, кадЂ 6 б 1 кое мужко чедо имао, ков 6 б 1 му радосгБ и угћха а у дубокои старости нћговои, велика иодпора 6 бјло : али све бадава ! — онђ ни тако срећанЂ не баше, да 6 б 1 комђ рођеномЂ иманћ свое оставитп могао. — Већк е гридесетЂ година прошло 6 бјло , одђ како е онђ еа свошмт, верномЂ супругомђ жив10, безЂ да е пожеланогЂ порода доживи). — Бадава е д_уша нћгова вишнћмЂ Богу вопила; бадава е онђ жертве на олтарк принос10 : н^ћгова молитва ни е услушана ОБ1ла. Неделвко већ г б и по столћттл нреживи и немоћв осећати поче; зато и сву надежду изгуби, да ће икадт, доживити наслћдника свога иманн. вдногЂ ведрогЂ штра отиде Неделвко одђ куће на неколико дана, да свов стадо одђ оваца надгледи. К *дђ тамо оде, види на несрећу свого, да е великш поморЂ стадо н&гово напао, одђ когђ му млоге овце поскапаше. Оваи га случаи принуди, да више недели у полн) проведе, и да се за помоћв добра свогђ за ран!« постара. КадЂ се по дужемЂ времену већЂ 6 олб1и изгледЂ указа, врати се онђ кући своши натрагЂ. 1 оштђ у авлно ни сгушо ни е, ал' му неки'1 лукЂ и вриска до ушно дође, као да с у се кучићи и мачићи целе околине у н^говои кући скупили. Ноити дакле унутра шго брже, и отвори врата од б собе. СадЂ, као окаменЉнЂ на прагЂ стаде, ниг* е знао, кудђ и на кош страну, да се окрене. Драгина нћгова, седела в сла-