Пештанско-Будимска скоротеча

132

ба и око н& у повош лежау неизброена деца, кон сј врискала и аукала. Неделвкј се при овомђ ногледу коса на глави накостреши, онђ у наивећои смутнви, као изванЂ себе тамо, амо по авлш одаше и после краткогт, времена кодт> куће га не стаде. Сирога Драгина пјна ТЈге, шго ши мужа на еданпут-в не стаде, однесе свов сто мужке деце, ков >ои небо по желви н г 15нои поклонило, у ваатт., и пође не бм л' где свогђ мужа угледала. Она пређе многе брегове и долине, дозивагоћи свогђ Неделвка, али онт> се гласу нћномЂ не одазва. — Уморена врати се кући , у надежди , да ће слуге кадт. се сђ посла кући врате н^ћга зацело наћи. Али после неколико дана и ови се натрагЂ вратише, но НеделвкЈ не бвппе ни гласа, ни трага. Кадт, већт. Драгинл види, да 6 безв МЈжа остала , поче помало и сама бригЈ о ситнои деци сво1ои водити, и нви неговати. Година 6 една за другомт> пролазила, а ст, нвима 6 пролаз^о и споменЂкодт, селнна о НеделвкЈ , сама се 10 штђ една Драгина н1;га опоминнла и често при вечери свогои деци о н Љ мј зборила, да в Неделвко нб 1 овђ отацЂ бвго, да в онђ велико иманћ стекао, кое они Јживаго и да га е на еданпутЂ одђ куће нестало кјдђ? и камо ? не зна се. — Од 'в свио н г 1; нбх смнова наивећма се одликоваше наистарш, по нменЈ Лнко, кои е свј бригЈ на себе Јзео и старешина кућевнми ј 20 години постао. Беседа Дра ^инБИна о изгЈбл .ћномЂ НеделБКЈ узбЈдила е велику желго у деци, да 6 б 1 отца свогђ своиски потражили, па да га или у животј , ако Б огђ да , наћу, или одђ све невол4, да на гробЈ н Ј говомђ кого сјзј сБгновне захвалности пролно, где мј мирно косги нћгове почиваго. Више сј ПЈта они намеравали Ј светЂ поћи, да отца свогђ потраже, али ји « матн јдилб одђ нбговогђ предлршт1Н одвраћала. — У очи едно1Ђ бла-

гогђ дана , кадЂ сурођена браћа са сво1 омђ маикомт, за асталомт. седела , дође некш странЂ човекЂ у собу. Онђ е осамдесетогодишнвш старацв бв!0, али 10 штђ у снаги и тако крепакЂ, да в болћ изгледао, него у садашнћмЂ временЈ гдекои младићЂ. Бела, ДЈга коса покрБ1ла мј е плећа, а седа брада прострла се до понса: „Помоз' Бог'>,' , назове онђ свима изамоли, да 6 б 1 преноћити могао. Драгинн са своимђ сб 1новима радо старца прими, посади га за пЈНЈтрпезЈ, да се еломЂ и винцемЂ мало опорави .Са дђ старина о свачемт, преповедаги стаде, и свогомђ јмилнтомт. беседомв тако се свима допадне, да сви еднодЈшно намерише старца ДЈже времена у гостима задржати. (П р о д у ж и ћ е с е.)

СВНТБШ СОШЗЂ *) ©је ф е IП д е 2С И г а п ђ. одђ Петра Р;и мскогђ ,,Во има всесвнгБШ и неразд!5л1ша ТроицБ!. Нвгова величества Царв Агстршскш, кралБ Праискш|и ЦарЂРоссшскш, сл "ћдств1бМЂ великш сл^чаева, кое, три ове послћдне године у Еурспи знатнб1мђ чине, и сл З јдств 16 мђ благод г ћашн,

*) Свнтогђ овогђ Согоза сђ немецкогЂ на Сербскш превод -б не толико новости ради, колико л^погђ ради шћговогђ и подражашн достоиногђ прим ЈЈра зажелго самЂ средствомЂ преполезногЂ намЂ Пештанско- Б^димскогђ Скоротече на тупђ издати. Прим-ћра ^велимЂ ради, кои намЂ прекраснш показ ^е, на чем^' с^ великш и славнш нашегЂ вЈЈка М^жеви Гражданскогт, живота срећ^ и благопоЛ8Ч16 оснивали. Три ова Согозна Монарха своима грднима и пространНБ1ма царствама твердо основаше, не на богатств^ нити силв1 ор ^Ж1Н, но на Бог^. и н&говомЂ Слов^, на прав-