Пештанско-Будимска скоротеча

140

ће време, дакле имаго то време и у причосхЈш н. п. н сада пишеив, мислим'!., читамх, гребеМЂ, течемт>, риче.мх итд они пишу, мисле, читаш, гребу, теку, ричЈ; бит'ће с' додаткомг Н и причаст^в настоећегЂ времена; пишј К и , мислећи, читаЈоћи, гребЈћи, тек^ћи, ричући. Глаголи пакт. свршени, бЈдући да немогV изразити, да што и „сада" бива; но само, да се што сбило или да ће се сбиги: за то, по природи значенд свога, немаго ни ј едномт. наклоненто настоећегт. времена, дакле немогЈ ни 7 Причастјго ово време имати; и. п. немогЈ казати: н ,,сада" напишемт., измислимт,, прочитамЂ, погребемт., стечемт,, рикнемх. — Акол' пакт. рекнемт.: да напишемтћ, да измислимт. итд. означава 6 јд^ће време. Тако и: „рикни садт." не показте, да сада већт. бива, него запов"ћдасе, да сада бЈде. Тако исто и оно Ј пронов^данго: дођемт. д, измислимт. н, итд.ј значи ј прошастомт, времену] Дакле ни ј каковомт. отношенно, по ц г 1;лолГ спрезанго, немогу глаголи савршени имати времена настовћегг. V'. Можел' се свуда онако писати, као што се изговара, или не? РазсЈђавак >Ки о овомепредмету, толико поб^ђена налазимт. за писати онако као што се изговара , колико противт. тога; кои овдћ навести, 6 бјло 6 б 1 несоразмћрно нашемЈ Л истј , а и излишно, врЂ се она међу собомт. ј мени потреса10 и обараго, У томе сј опетЂ саглашЈ6МЂ, да е онд^, гд^ј се већт. имаго или могу положити обшта привила за прегв.-?ран'ћ вдногт. писмена ј друго, безт» Д а се Етимолопа и смисо изопачи и преврати, на свомт, М '1 ;сту, кадЂ се онако пише, као што се изговара; у противномђ слЈчак) да е. по мовмђ мнкнго, болћ задржати Е тимонђ р± чи у сво1ои мистоти; ако бм се и гд4ков писмо кадшто тврђе, а кадшто мекше, — подо-

бно латинспоме , <Ј1, и н4мачкоме (. итд. изговараги морали; нити валн Србске гласове у туђе превр I ати , као : наруџбвша м^сто нарЈчбћша; нити писмена безЂ разлога и користи изоставлати, као: растатисе м'ћсто разстатисе, потка м4сто подтка; нити ш слЈпати у едно безЂ невол г ћ, као: грацки* брацки м "ћсто градски, братски. — Но овакови предмети недагосе преко колћна преломити, већЂ треба о свакомх готово писменЈ, по наособЂ и подјго , мислити, сјдити , пресЈдити, и правила сгална изнаћи и положити. ЛазарЂ СтеФаиовићЂ Иарохг Вршачши. СТО РОђЕНЕ БРАћЕ. Србска народна преповедка. (продужеше) КадЂ се ве^Ђ сви сну предадоше, онда ЈЈнко по свомђ обмчаго све стае о биђе, да просмотри, в ли све у поредку; после и онђ оде да спава. Али целе боговетне ноћи онђ ни тренЈти ни в могао. Ш јмј сј се непрестано старчеве речи по глави вртиле, а особито вдна повеств, кон се са догађавмЂ отца н4говогђ , о комђ мј 6 Драгина маги често беседила. Овако пјнђ сваконки мбгслји дочека онђ и белу зорЈ, Јстане и обучесе, и нестрпеливо старца очекиваше, тако, као младићЂ свого лгобезницу. КадЂ се већв сва браћа обукоше и старинЈ у свогои средини угледаше, онда се Лнко нћму сђ овб1мђ ј )ечма обрати: ,,Кажи ми молимђ те чесгитБги старино! вси л' кадгодЂ ј твомђ животј " овде 6 б 10 до гоче?" „бсамв" одговори старБЈи , и то у овои истои кЈћи, али одђ Т01Ђ доба већЂ м.гого, премлого година прође: — врЂ онда самв н као