Пештанско-Будимска скоротеча

141

сад-в вм, дсцо моа ! младт. 6 б 1 о." — „Кадт. си дакле у овои кгћи 6 бш" рече Лнко, „то си зацело и нашегх отца познавао"? „Ни саиг." одговори старина , „вашегт. отца познавао ; ерг в у оно доба овде вдаиЂ младЂ човекЂ жи«10, кои е неженћнЋ бв10 , и после , не знамЂ изђ каквогЂ ^зрока, овј кј Н ј оставш, да у пустинви самЂ животђ свои проводи* „Како се онђ звао?" ., О нђ се звао Н е д е л в к о." ..НеделБко ? е; стогину радостни гласова спдђ у бданпутЂ загрмише. ,,Не знашЂ ли старино!" запмта далћ Лнко, ,.шта се сђ н &име после догодило ?" „Мм смо завдно' рече старацЂ, „последнви десетЂ година живели , и текЂ смо се пре неколико месецш растали". .,0 Боже! нашЂ в огацЂ 1 оштђ у жквогу !'• сва браћа весело повикаше. ,,Вм дакле ммслпте, да в таи пустпнбикђ отацЂвашЂ?" запмта ,старина ,,но онђ в мени казжао.да никадЂ деце у свомђ животу имао ни е.'' „Б огђ самЂ зна'- рече Ннко, „зашто онђ насЂ остави и у пусгинго оде'- Него те молимо старино! кажи намЂ оно место, где се онђ налази". ,,То ћу л радо учинити'- рече старацг. „Седад §ђ дана далеко одавде налази се Неделвко у вднои пештери, кои н свуда у наоколо бреговима обновлЉна , тако, да нико живбш осимђ мене и јоштђ «дногђ пустинвика за то не зна. НасЂ двоица 6б1 Л и смо Неделвкови верни прјнтелБИ, и онђ никадЂ за то време на човека, кои 6 б 1 случаино у онои пустинби забасао, ни в погледати тео: зато МБ1СЛИМЂ, да и ВБ1 нјкга не ћете видети моћи. Али при свемЂ томђ н ћу васЂ таадо одџести. „ДанасЂ ћемо што годђ намЂ треба на путђ преправити" одговори Инко, — Тако в и 6б 1 ло. 1 о 1 шђ нч аора заииавнла ни в , ал'Лнко

се са два свон брата и честкБШЂ стариномЂ већЂ на путЂ кренуо. Влагослов н ДрагинБинЂ и осгале браће, прат '10 в нби на далБшии пјтб. О ко подне седмога дана дођоше путници у вдну дубоку, страовиту, долину у коши рече ЈованЂ (тако се нб 1 овђ старБЈИ оапутникЂ зваше) да Неделкко обитава. Они садЂ до неке грдне стене доспеше, коа вданЂ малми улазакт. имађаше. 1ованЂ имђ рече садЂ да пречекаш, а онђ ступи лагано унугра. После краткогт. времена изиђе предЂ нби ГованЂ са 1ошге вднб1мђ одђ шћга СТарШМЂ ПУТНИКОМЂ,КОИ се ВелимирЂ зваше. О нђ прштелк« ски Лнка и н'Љгову браћу поздравивши рече имђ , „Познато ми 6 : чега сте ради овамо дошли, а ћу васЂ у колико ми в могуће подпомоћи. Него кђ мени наипре у колебу одите". ЗатБ1МЂ онммђ истБ1МЂ путемЂ унутра уђе* Лнко сђ браКомЂ п 1ованомБ ишли су за нбимђ . Они уђоше у вдну маовиномђ разастрту колебицу , и старацт. таки предЂ нби ладногЂ воћа и воде изнесе, да се мало подкрепе, докђ онђ НеделБка о долазку нб 1 овомђ не извести. ТекЂ после два сата, враги се кђ нбима ВелимирЂ невесео натрагЂ у колебу. „Бадава сте овамо дошли драга децо моа! вашЂ отац Б не ће о вама ни да чув.' за овммђ речма слЈгдовала в ти1пина туге. Но 1ованЂ садЂ започе беседу: „Не ће то тако бвгги. И видимђ, да се вама велика неправда чини, зато докђ в на мени главе, окђ као отацЂ вашЂ мора сђ вама ићи. УверенЂ самв, да ћешЂ ме тм Велимире у момђ предпр1НТо подпомоКи. К .адЂ НеделБКО по свомђ обБ1чаш буде шербегЂ шо, то ћемо нћиу у нутра бенђелука метнути. Па кадЂ одђ овогђ тврдо заспао буде, онда ћемо га у меке душеке метнути, и на мазгама натрагЂ у отечество повратити. КадЂ се већЂ буде иза зна пробудш, већЂ ће далеко одђ