Пештанско-Будимска скоротеча

144

нои зрелости изискуго; ер' ово су средсгва помоћш к01б1 онћ дужноств светогт. свогђ званин тедђ исп унити , и лгоде на землви срећне учинити може , ово су нткгово одт. самогЂ ствогђ трипутћ сажижаногЂ злата и драгогЂ камена сковано рало и цртало , кон притнжава л', онда му в текЂ превосходно звакие Учителн у имену оживило. (Иродуж. е србекомЋ Учителвству следоваће.) 1ованЂ БалугџићЂ.

Д 011 И С И Изђ Новог -б Сада. Од-б нћколико дана овдк кодг насљ многи СербЈлнци, свакога реда н станл, изђ ЗемЈна дошавши налазесе. —Гд4 под в благословеннмг Аустрје окрв1Л1вмг станумћу браћу свом Сербепоздравлак), и одб нбн лшбовно пригрлавамсе. Два рођена брата — кадт. се матернвим к но здраве гласомљ, ма да ш Истокђ н Западт. раздва.ч— опетт. познадусе одма и прнлмбе. — Стрлнни суд)ћн Јстручавали су се с/1. почетка овдашнкн жителн — но на кратко искрено гостолмбство кадт. су јвндили у гостчоннцама, као у собс твенммЋ доиовнма, заборлвнвпЈи сву бћду, већт. су се н забав.штн, н међу собом'Б занов ћтати почелн.Премда су снрћчг гости они. одт. рода н по(м оибиме свок удалф.ни, ништа ман ћ духомт. свонмт, отворенммт, клонулн ни < у , шта вБ1ше кжачке гласовитм Нрадкдова свош п-ћсме, у кругу Ирштелн, н го сцоннка тект. и овдћ кадшто поп1вак); нстнннто знаиен!« непорочногн срдца ; ерт. тко и];ва, зла не иислн ! — у овомт. ока трену чку кадг самк бћ дне н у бћдц весело цквагоће вндш , и радостк ме н жалосп, наеднниутг обузела: жао мн е, да ови нзвант. крсва сво;и кућа странствЈМ; ск друге .че в стране н.<чнномб необБ1Чнмм 'б увеселлвало очевндно доказателство , како с[ 6 нн б веледЈШно веповолБностБ сваку побкждава н као што Г. МТоналовнћт. испов'1>да: Нн'1 прц частн нит' у бок) Иромкнмв нар. В1> свом : Себ' остав свагда равант. Сиагда мнакљ, свагда Славант. Сн.1НБ1н храбрв!и СербЈннЂ. Овако, П0МБ1СЛНМТ. У себи , и птице небесне, и« ^>'сну свом-Б, кадт, се и свободе лише, нћсмомт. и себе друге увеселавам^ а иара

внБЈн Народ Б (91а(НГ1)0ЈР) Србн . и срећу — и иеорећу срдечномт. ублажун) н ксмолЂ.— Знатна е нарочитч н та чсрга узвБпиеноп каракгера ИБ10всгб , да они на лмбомитлБива питана наша нигда противннке < вое со, поругаиа авно не каллм , но нзб дублвнне срдца само уздншући говоре : „У Бога е иравда , Богт. ће сзакомЂ судитн". — Одђ Сербјанскогт. воннства Представницв!, кон се овд! налазе . и нриродномЂ т4ла л4потомт., и духа бодрост1К» -— наравнБ1М"Б благоразумјемк — и сноимђ простммт.; но ТБ1МТ. лмбведостоннјнмт. обхождет емт. свакомт. се ирепоручнти, и себе удостоаватн знаду; Сие ов« околнос.тн мене су у душн ув ћриле, да се већ 'Б испунило оно безсмртног-в Мушнцка Нророчесиво : „Срблвинг иећ первв!ма м о ж е б Б1 т и". И бвггће у д^лу зансга, ако се саио едннство, н узаиино еднокровне Браће новћреше обнови, кое ће цћлогт. Народа Србскогб благо н славЈ утемелвитн н утврдити. Дрт.. И. Јованоснћг. Изт. С* — — (Старе Новоети). Како годђ оно, што е добро, н честно заслужув да се свету обдви н полвп.ш , тако нсто н оно, што е зло н безчестно, заслужуе да се нзобличи н покуди. Но ово се кодђ насв Србалл слабо наблмдава : кодђ насЂ често се онаи као РодолмбацЂ поздравла, кон е можда нанвсћи непрјателв народнб1н ; често се онаи сл.чвпбшђ , на срамоту целогв човечества назива , кои е нанслабш у свакон струкн душевнв1 украшаа човеческн. Кодђ насЂ се но већои части зло претрпава, н подђ маекомЂ доброгЂ свету показуе; и изт. овога произлази онаи слабглп напредакт. нашегЂ душевногт. нзображешл — Нетреба дакле што е зло таитн , иего верно одкрмти, да се ако е можно поправн, н у будуће предупреди. Онн злн догаћаи , кон мећЂ свештенствомђ бвгвам, панвећиа на себе вннмаше привлаче. Оваковв1 се догађаа мећу нашнмЂ светтенствомт. доволбно находи. {I ћу само неке, за кое самв МВКЛ10, да су већт. одавно свету познати, безЂ повређенн ч!е лнчпости . назначити. — Ј *■ обичан е тан, да се учнтелви нзђ цркозне кассе исплаћум: ио благочестиво ошјгсство жвлећн трошакЂ црквн умалити, зажели, да се годншнн плата учителвима изђ обштинске кассе, као но другн мести, опред-ћлп, н на таи конацЂ замолн свогђ Г. Протопресв\ - тера, да 6 б 1 имђ опђ то изђ ревносгн кђ благостоан1м цркве израднтн усрдствовао. Тако му дакле затрудЂ ништа нн е обећало;