Пештанско-Будимска скоротеча

143

надеждна јоностб к ' свакоакнмт. живота начилма и станвма света, особенко пак 'б ко учености оспособл^на бкша. брбо ко.шко анагнш и великв! мужева ни су већт. пуб.шчно благодарно се изаснили, да они млого више Вама иего својммђ собственБШЂ родителвима дужни су; ербо су 1И ови само човекомт,, кн напроти†мон Господо способнима и употребителнимЋ лшдма учинили сте 1и. Колику Вамг дакле благодгрноств не мора цео светт> указати за неизсказане нодвиге, коима сте Вм данг, и ноћв заузети, и безт. ко!Б1 бк\ варварство за полакн само столћтиа, целу Еиропу потопило(®0({|'фе1)) 4) ..Заиста е честит учителБперво на зрмлћилице: ер и Цар 6 поданшика свои само т\'ран премогући, ако м\ учигелБИ ни с\ разгм просветили и V » */ Г ►•' 1 срце облагородили 4 ', каже Господ. Пеи чићв. 5) Какве 6 важности и почитани званив исто пред-Б нашимт, просветеначалникомт. ДосЈвеомт. 6 б1ло , кадт. он -к приликомт, ве .1и: ,,н ти вкипе желимт. да у бдномт. малом -б сеоцу будошБ мале деце учителк, не^ о у Опову Игумант. или Архкиандритт. ? - И кои е и самт. то званне д<» смрти носио ? II.) Дужности тога; и захтев а н 'Ј; одт. ^ ч и т е л д. иј „Дужности су ваше ,•* каже ВЈ . шмђ 5 ,,велике, лгобезни мои и ваше « опред4ление благородно. Вбт морате лгоде благоображавати. Б огћ васт. 6 на то послао , и вб1 Кете еданпутв предт, отеческшп, престолом -б н-ћговим -б о труду и поступку вашемЋ одговорЂ давати. Велика е то дужностб, кндт. вб1 путове Вожиб двцбт казити и учити ш морате". 2) УчителБ мора прилежан-ћ, труд-Б и Л ,е ДностБ челн нодобно полагати. Сн 'б мора, као уреданЂ на свзку наикрасхшбгт. верта свогђ лего, сваку стазицу

и свакии углБ мотрити , и од'Б наиман'ћ непогребне гравчице чистити, ер': „Школа 6 народна као нЈлаи садт., у коаму наелЈдникЂ имена и им г 1.н1н нашегт. расте : као н Ккји вшоградЂ, у кое\1у благш раб -б и вћ [)нбш д-ћлати мора:као нбива нћка, на коеи семе доброте угобзити се, и пшеница доброд г ћтелви радвати има. Д г ћлателБ сада в^нограда и нвиве ове встб Учигелв, изт. чје руке надежда Царства нзилази." (БериН) 3) Са зрелимт. дакле разсуђенћмЂ на свето ово званиб одважаваите се;сЂ дубокимђ страхоиочи ган г ћ у1ђ утоступаите; а сђ наибистршмт. трезвеношћу и иравимЂ срца и душе, уверенћмЂ дужности тога извршуите, вр': ,,Света 6 млада душа; наивБипп Днгелн небесни, каа;е СпасителБ, всу н^не слуге, и духови бранителБи н'ћни на землБИ. - На чистомб младомЂ лицу душе д -ктинБске гледаш они самоп. Бога 'Гежко, ве.ш ХрштосЂ, ономђкои 6 едно између деце соблазнио". (Стамаг: о свет: Учил. 4} УчителБ треба да е у свомђ художеству вештЂ, да га савршено извБЖне, и да му све оно што ради и чему децу учи одђ срца иде; бр' другоачие: „морао 6 б 1 човекЂ пући одђ смен ономе, кои бм, мотку какву или шгапЂ цвећемк и илодовма окитивши, потнрђавао, да е онђ плодоносно дрво подранио. Ко дакле дете оннмћ стварма учи , ков у свогзначиш шћговомЂ укорен ^не и ков му духу срођене нису, исто тако душу човевиш окићава", доказуе бданЂ неименованЂ НемацЂ; за то дакле ,,треба да УчителБ, ако умЂ своега ученика увразити нававекЂ не кани, известна, тверда, истпна стажава начала." (Пау: Соларичв) «) Едномђ речиго: возд^ћлание умно и морално одђ Учитела се у саврше-