Пештанско-Будимска скоротеча

155

н>ем), које писари (у трећему кораку) искваре пишући: добрв1и, добрад, доброе. Овако (н. п. у добр'и, добр'а добр'о) избацивши СЧрбљи ђ у говору, дочекају га Руси оберучке и опуноможе са о: доброи (место добрЂи); тако: дикои, отставнои Генерал Мајор, молодои, человјек. Молодои постаио је од „М 1, .1 I, Д Ђ И « Л]'.1адИ Ј v Којој рСЧИ Русима глас т> постао гвуда о; а Ст.рбљима на два места изчеснуо, а на трећем са а облагогласио се. Ми дакле, кои пишемо н. п. добрми, благш са м и, 1и, непишемо , ни сврпски, као што ириродно језик зактева, ни славенски, као што нам стари рукописи сведоче, а ни руски, кои то као шго се зна друкчије говоре; већ управо кварежно писарски трећега корака: које нас од природности с г врпскога језика удаљује. (конацЋ сл^дуе)

допнси. Нзг Срема. Радоств она, кош самв чувствовао, кадт. самљ обнвден1е П. Б. Скоротече у руке пр1нм1о, садт, се текг у пунон м'];ри показуе. Надежда она, кои мн е л;елћ>:о драгоц4нБ1и Листђ очекивагоћемЂ груди грслла, сад-в се у дћиство приводи. 6рЂ све оно, што се у нравомт. смнсду зове нолезно и увеселнтелно, у нашемг Скоротечи налази се : литература, трговина и — што се нн у €ДНБпл> ( рбскимт. Новннама не налази — начинЂ лравопнсана како у смотрен^м ортограФ1е, тако н граматике. Поредт, овбј краснБ1 предм'ћта читамо, како се наше народне школе, како се србскн смног.н у оно стан'1; поставити могу, кое бм нби н нашт. МНЛБ1И народ-|. срећило, н у комт. бм се една срећа о другу чедичнла Но да не 6б1 овомћ нодражашн дестонном -б намћренло што на путт. стало, то а као правБЈн лмбителБ нашега кнБнжества н велнк1и почитагелБ правде н нстине, молим-б Г. ј чредника ii. Б. Скоротече, да бш онђ ово о прнмЋчати) Г. Аидрнћа безпристрастно мое мнћн1е у Лнстђ свои став10 и нашемт, св^ту сообшт!о. •— У примЈзчашк) свомт. ираведно се тужн Г. Ан-

дрићт, иа Учредника С. Н. Новнна, у толнко више што он-б и оно штампатн дае, кое не само да ннкакве ползе са сбонмђ обнародованћмг роду срб, скомт. не приноси, него шта пнше раздор-г. и неслогу између наши п то славнш мужева сее ; ад' што е оног-1, славногг н у свачемЋ, што е добро отлнчнота и у роду србскомт, многозаслуженогт. мужа Дра Петра 1о вановцћа, кои већЂ толико година зваше ПроФесора као и Директора Сремскогљ рсвностно одправлн, кон е у нашемт. кругу свагда прерадо внђенми и едва дочеканми гостх, кон едннмт, словомт, све оно чнни: што е правогт, рода, отечества, в$ре и закона сћ1на достонно, што е волнмт., топ, славногт, мз'жа нећу да рекнемг оцрн1о, (ерљ онт. е већма у роду нашемЂ познатт., него да бн га неколико врстдн кодђ Србалн у немнлоств довестн могли) него оцрнитн гледао, ту е мало погр '&1шо, Л знамг , да е наиге иначе родолмбнвБ1и пЈвацг« збогт, искваренБ1 му у С. II. .'1. стихова мадо и срднтт. бмо и оно прнм4чаше у гн г 1в> писао : ал' зато опетЂ могао е као паметанЂ мужт. ум^ренхе пнсати н о самомт, нредм'ћту говорнтн, нимало у дичноств незаднркпвагоћн , ерЂ свему томе, што су досадт, о Србству н Ндирству распре бБЈле (кое намЋ внше шкоднше , него аснише), узрокг су неспоразумлЈипа *) ЗД. Изћ Е п а р N 1 е Т е м н ш в а р с к е. Будући да ое речБ о таковомЂ предмету повела, кеи е народу нашем-в не садашнћгЂ, но и пређашнћгЋ столЈптд за дужно старанћ бмти морао, н будући да е таи предметЂ „стан'1; Свештенства нашегЋ, одћ когћ морално благостан!; народа ионаивнше зависи: зато мБ1елимЂ, да не ће нзлншно бштн ком о томе *) ПочитаемБш нашЋ Г. ДоннсателБ праведно се на неправду тужи, кок> е наип, милни Пе вацЋ почиташн достонномђ мужу Дру Петру 1овановићу учннјо, но она се не толнко нћму, колико Г. Учредннку С. Н. Новина пребацнтн може; ерЋ пнсмо приватно безЋ допуштена корешпондента штампати, а особнто таково писмо, ков, као што нашг Г, ДопнсателБ вели , раздорЂ н ееслогу међ' нама сее, никоимћ се начиномЋ не може одобрити. Ован насЋ прииерЋ учн, да у избору прјнтелл нредосторожнЈн будемо , и да .иоде по д^лима. а не по речма суднмо н цепнхо Н.