Пештанско-Будимска скоротеча

156

проеловитн. — Истина , да намг е по зактсванк) садашн'кгг доба првнн задагак-Б нзображен^ у недра проетогт. народа сеатл : али и то као истину сматратн морало, да то тект. вештон руцн за рукомч> нспаети ложе. У Н. Н. чуе се одт. свуда та нужда ; за кое да не бш се у погледу предмета овогт> задржала едностраноств, н тотреба прнзнатн, да, ако се на добро снабд^веие Парох1е таковн узпоставлаш , као н досадт. , да ће тако нсто редко способнм Свештеннка бшти , као н садЂ , н да ће народ-в дублБШ санЂ невћжества боравнтн. Ово се отуд 'Б потврднтн >гоже , што н данЂ данашнкји таковБ1 перох1,ч има, кое до 2000 Фр. и внше чиста прнхода принетн могу; па зито опет -б н у тзковбх парохЈл црквама народг толкован% ЕвангелЈа . Слова БожЈн н проиовћди у годннн дана еданпугг нли нн кданнутт. не чуе ; а заиста при таковом -Б приходу могао 6 бх се учнтелБ закона о том-б старати н трудитн. II како годт. што су такове пароХ1е редке; тако су и утбшђ парохјлма одвећг редки, кон би дужностн звашл свои. достонно одговаратн моглн. -— У данашиБнмг Богословскимт. заведен1ама н таковБ1 се налази, кон зракомт. садашнћгт, Јгросвештеша озарени ннсу. Може бмти да се овн и зато само држе, да зваше свештеника у слабшчЂ парохЈама одправлЈпо. II то бIј могло нроћи, кадЂ не бш у внду способногт. званичннка заменули онб 1 места, кон су иста заслужилн. Дакле у садаши&мт. чину свештенства, као што они веле , кон ннти хоћеду другч1е , ннти могу нуждно е впше нлн ман'}; (мм кажемо нн нанман'1) способнм, будућн да има внше парох1Н тако жалостно снабдћвенм , да се редко кон на такове одважнти желн, као што су не само у Ерделго, Буковини, Хрватскон н Славоши, него н овде кодћ насв па н свуда. Сматрамћи на будућностБ признати се мора и може, да е то не само „духу времека" него и „разуму" сасвим-в протнвно изђ тогб узрока, што се народ -б сматратн мора као н едннотвенЂ човект., кои не у еднон части, него у целоститреба да се проеветн н изобрази. Дакле н онде, гди тект. неколико и то слабн н по планина разеелнБ! домова има, треба поставитн таковогг свешгеника, кон бн самг нмак >ћн у себн света кадар -г. Смо коверене себи душе на путг правогт. и нстн-

ног 'б морала Хрнсачннскогт, приводнтн. Иначе, ако ма коме и слаб1е парох1е воверимо, кт. цћли не стигосмо никадЂ ни до века. — Свакјн дакле, кон е напредку и срећи свогт. рода радт,, ту желш у грудма сгревати мора, да 6 б 1 се отцевн рода, н свн , кон се та стварк изближе тиче, едномг желбомћ и волбомђ посгаралн, 1-о нарох^е у таково стан! поставити , да 6 бх свештенство безЋ сваке брнге за кућевне потребе, само у дужностнма свогб званјн заинматн се могло ; 2-о На тако добро снабд-1шене нарох1е само оне иоставлатн , кон су нбн достонни, еднмм г. словом 'б • да 6б1 се сви одт. ирвогт. до поелсдп '];г 'б достоинн „ С в Ј јтомт. м1ра" назватн моглн. Млађе слабишт. , а старје болбнм-б парохЈнма наградити, а не гди е ко рођен -Б, нли више пр1лтелд ииа, ма и таину не знао свршнватн, а друга сћднноит, и снособноћу украшена старина у онои, гдн е нрвми путт. корачјо, да до века сиротуе, на кадкадЂ изаплачесе, гледећн може бмтн глупогБ бБ1вшегБ ученнка свогт., гди се у нанболћмт. месту гнбизди и благуе. ■— То е Роде драгш та ранна, кон, да насх и данасљ не морн, 6 б1ло 6 б 1 прн свем 'б прочемт. болћ, нег' што е; н у коло Свештенства многн бм в'1;жествомт» н способносћу отлнчин корачал н ! Правко Истиннћт. Б • П У Г Ћ II 0 С В Е Т У. Пре него што се плугт. изнашао, наитрудн1е е бмло землго обд $лавати. Нм су воловскнм 'б роговима , дрвеннмЂ мотнкама а неки су мачевима землш прекопавалн. 1овт. е већ'Б нмао плугт. и волове. -— Егнптинн су селнћ пшенице ражи; а ОзнрЈсБ е плугт. пронашао. — Галли су точкове на нлугт. ставнли. У поздши времена изобретенн су разлнчни плуГовн, кон су за корнстБ н облакшан!; марве устроенн.

Ценаране 28.Марта на Пешт. П1лци Пешт. меровЂ, грош. б. нр.

наиб.

сред.

лопј.0

Чисто жиго

138

130

120

Наполица .....

РажБ

бчамв. .....

З о 6 Б ......

Кукуруз -б

Издавателћ Димитр1и 1оваковићк (Ва81е1 Оавве ]\г. 349)

У ПЕШТИ словнма Баимел овн«.