Пештанско-Будимска скоротеча

159

слободу, ако не, гдаву ћешт, изгј 6 ити". Брзо Лнко св010и избавителБНнци поити, у сладкои надежди, да ће му она и засадЂ помоћи, и согимђ робства и саме смрти избавити: но онч> се ако уплаиш, кадЂвиди, да се нћгова избавителнница, при н Љ говомђ казиванш препала бв!ла. Но опетЂ га утеши ст. речма-. Не плаши се! Истина, да ти то испунити не могу; но опетЂ има едно средство, кое те одт. смрти избавити може'*. „Кое в то средство".? запита Лнко. „Да ми гвого руку дашЂ, пакЂ да са мномђ бегашЂ' 4 одговори девоика. Али пре него што оваи коракт. учинимо, треба да ти нешто саобштимг.. „Н самв пасторче оне маторе куге, име ми в Мил а. Мени вотац 'в мои по смрти велико благо оставт, кое ми текЂ онда припасти може, ако ми Богг тебе за супруга поклони. Али моа проклета маћјн, гледи да свезу између насЂ двов упропасти, и све мое благо свомђ смну да остави; зато в мене и претаала, кадЂ в твои отацг ст, браћомв твојомђ бно; и они 99 девоака све су туђе, коз в она сво1омх чарод^искомт. силомт. присвоила. Зато, да не 6 б 1 наст. двое сБдин1 .нибв1ли, гледала е, да тебе зароби, и таке послове да ти наметне, подђ коима бв! клонути морао. — Драгш каменЂ затоти дати не могу; ерт. ми в онт. дарЂ одт. отца могт>, кои ме одћ сваке напасти храни, и кои самв н риби вднои морекои, коа мени само служи, дала да прогута. А тб 1 си зато ту заиовеств добмо, да у случаш, ако драгји камент. не донесешт., ногинешт., у случаго пакт., ако бм га задобвго, онда 6 б 1 н вечита робинн кодђ н"ћ остаги морала, и тако ће мов цело добро н- Ј шђ сбшђ задобБЈти. — СадЂ ми дакле кажи, шта мбјслишђ : или да одавде побегнемо, или да главу тм изгубишт., а мене у вечито робство бациш -Б"! Лнко садт. Милу за руку узме и ре-

че: „/I самв наисрећни! човскђ овога света, кадт. тебе, мого избавите.љницу, за супругу добБгш могу". — „Дакле нек' намт, вре .ме не п^олази" рече она и вданЂ штапЂ извади, удари о землго и у томб часу бмла су два конн предЂ нвима сасвимЂ оседлана. Обов садЂ на конћ седну и узму путђ предЂ себе. — По краткомЂ времену рече Мила Лнку: ,,0сврни се и погледаи, не иде л' когодђ за нама? ,,Ннко се окрене и рече": Ништа ДРЈ го не видимђ, до вдногк црногЂ облака, кои низко за нама лети. „О! то в онаи проклетБш чарод-ћи" рече Мила. Узе брзо еданЂ чешалв и баци га за со6 омђ , и у томђ часу густа шума за нвима се створи. Они садЂ подужевремена безбрнжно лшише; ал' се и опегЂ облакЂ црнБш изђ густе шуне полви, и кадЂ већЂ близу нби бдше, онда Мила рече: „СадЂ ћеду се наши конби у вдну велику НБиву претворити, на когои ће зрело жито 6 б!ти, мб 1 ћемо пакЂ жетеоци бБ1ти. Ако тебе запБЈга чарод^и, вси л' какву девоику са човекомЂ лшећу видео, кажи му да вси , али да су овуда проииш 1ошт в пре, него што си тм ово узорао, и отишли своимђ путемЂ. (конац-ћ сл4дуе) Ј

В Ћ С Т ц. Пешта. 2 9 Марта. Уданашнкмг Пештанске вариеђе собранЈм за Допутнрце државногг собора еднодушно су нзбрани : ГраФЂ Радаи Гедеонљ и СенткиралБ1н МорнцЂ, другш внцишпанљ. После нзбора говорнла су оба славна мужа слово, у комћ су се нзлсннли, да ће они на државномг собору само оно радитн, што нмт> буде од% вар*е1>е наложено да раде. — Мн имт. срећан* нсходгју нмовииђ намерама желиио, ко<= пмт. свакш верншн сшнт. отечества желитн мора, ако се саио нвине намере тамо клоне, да свн они, кои су за спасеИ16 отечества крвБ свом сложно пролпвали, и садг благодетБ мвра и покол слободно у Уигарш уживам .