Пештанско-Будимска скоротеча

6 4

ла, и тано е прво таке. кое 6 на барутан \ пало, разнело продавницЈ и на беделу ст> десне и леве стране пукотине поправило. 11ри свемЈ томг невпла пје толика бв1ла, да се град-в оставити морао; но стражари, пре него што бн ее непр1нтелви граду приближили. на прве топове гра гб сставе. 1опџ1в се за ово гри 4: ата одвећт. зло владали, свако а гане катарку дотакло, а и в'1>!ЛрБ 6 димт« на градтч носјо, збоп, ко1. а нисј добро нишанити могли, ге тако за кратко време топц?в се јонички разб'1;гну, да ш к г б гонооима за живот-б нису могли натрагЂ иовратити. М31» свега овога може се заклгочити: да Ст. 1еант> де Акре нрим1;р г б невал.чле обране показув. (продуженје сд^дуе.)

П Р и Л О Г Б •К '*& Б У Д У Ћ 0 И ГРАМАГ И К И. Овако под овим именом ставио је (у Скор. с. 122. 1 843.) један мени непозна-. тн Гс еподин (6. К.) неки на мене одговор,, на кои греота би била прећгтити; јербо каше: 1. Да јевластелин у млоштву властелини! А да ннје тако, всћ властели накешћу за сведочанство неколико примера, протнв кои заиета неће се имати шта рећи. Тако у Рукопису о животу С. Саве и Симеона стои: Мир -б вбј 6 ојди властеле и болмре. — А у закот=у цара Душана: Да соу велЈимв в л а етел > х ' мб вел ш иоро т'ци ако еоу коемоу властелиноу бее правде оузели землго, да се соуде с б нимб власгели законикош, цар евV и м Кад дакле овде има властелиноу и властелшмБ, а не властелиншмЂ , ниги властелвмг (у Д ат , ? то ,>властели и властеле" долази ,ге °А властел, већ од властелин; как о

и правило гласи: Имена на ин, која означују а) род (циганин) — б) место (ирижанин) — в) званичност човека (касапин, Христианин). у Млоштву одбацују н; тако по овоме и властелин, ии«, које званичност означава, има у Млоштву сгрпски: властели, славенски: властеле (на е), баш као и крањскп (Водичане, Добрушане), у коп као и у Иемава V оваковим речма неговори се у 1единству ин, већ онако: бугар— бугари. Тако су властел и властелин (Л г ,- 1*$1еМп још од 107Ј.) у Млоштву обоје властели. А властел> (власгител.) скраћеноје, и по Руски ина (у Род. Мл.) властелеи место славенски властелш. — Што се пак остали имености на и н тиче, које непристају у речне три класе, оне иду правилно (задЋржавају н:) аршин— аршини, перчнн перчини. Овде се може још и то додати, да је Душмани (душо-мам, кои мами и настои да кога еа душом растави) ст>рпски; а „гражданинЂ, отечество, вн4шностб , внутреностБ, разв4, сообш(ити" руски. 2. Да „знати еств глаголЂ траготвега Д-&ИСТВ18, врт> (ве .1И) има „време настовше '! — Но и снити (снијем и сним) има време ,,насгод1це", па аато немора бити .,трак )ТБега д^ист'т", — Глаголи како трајући (знавати), тако и нетрајући (знати) имају време „настоаше' 1 у радњи ускорено (готово), и одуљено (трајуће). Био дакле глагол „знати траготвега или неграк )ТБега д г ћиств1а" једна је плата; нити је о њему вредно више препирати се. Овде имам тододати, да време ,,настов1це" треба разумети садашње, а ие будуће; јербо што настаје - настон1Це • није сад, већ дојдуће, дош;>вше у напредак, као: иза недеље настаће велики петак, дакле „наетовфг" петкд шкрају се јаја.