Пештанско-Будимска скоротеча

182

СаФурека сеодморимо, крозт. равнице и обрашћено кригћ пођемо дал-ћ, н пре негљ што смо V Нанарртт> етигли, морани смо преко н^ћке стрмените горе прећи, подђ к010л1т. в у дибнои д0.1би градх лежао. Светомљ побожносћу обузети лагано смо корачали крозт. тлице Назаретске. — Ово е оно свето м-ћсто, у комђ 6 преблапи нашв Хр1Стостт> Спасителн, више година провео одђ когђ е и предикатт. добш ,,Хр1СтосЂ одћ Назарета. — Ово е м^сто и садт. тако сирото, као што е и онда бити могио. у монастмрЂ се за конакт. преавимо. Настоателв наст. свесрдно прШми. Свега в 15 монаха бмло, кои су Шпанволцв1 и ТалЈннцн бв1ли, из-в међу ко1и е и Портасв Камило изђ брусалима бмо, Добру вечеру и чисту постелго смо добвми. Сутра дант. 1841 Лнуар1л 1 у Монастмрскои Цркви с?ло службу преслушали. Чудновито ме е тронула хармошл необичногт. п4и1Н црковногт.; нити имамЂ р4чш побуждеше мое описати. Побожни Арапи окружавали еу наст, коима е одвећЂ мило бмло, гд4 су 1 имђ Европеиски чиновницмучастницм молигве бмли. Црква е као што Хрјстјннскш законЂ изискуе, башт. на ономх мЈзсту, гд-ћ е Хр ^стосЂ и 1осифђ живш, Настонтелв намЂ е после службе сва она м ^ста показао, кон су за време хр!стовогт> бавленн на землви знаменита бмла. Показао намг е ону капелу, гд& е ХрЈстост. Апостоле јчш . бдна камена греда представллла етрпезу, при коши су Хр1стосБ и учениц&1 седили. Дал^ нам-в показао оно м4сто, гд± е 1осифђ свои занатт. радш. По томђ и ону стару Сшагогу, у коши в Хрштосв истину Евангелску пропов^дати започео. Сва света м-ћста, ма да су сх слабомт. оградомЂ утврђена, опет-в се зато до да> наст. и одт. Турака невредима содржавам и честв\то. Заиста мн ни наиман4 узрока вемамо на нви се тужити. Турцвх сва-

кји законт. почигуго, и Бога за свемогућегЂ признаго. У овнмв се еветимт. мћстама и данасв Вож^е службе совршаваго. Л самв св чистомђ побожносћу промотр!о сва, знагоћи тврдо , да ова ни су измишл^шн, но права и необорима истина. (конацљ сл4дуе). Б10ГРАФШ ЗАСЛУЛШБ1 СЛАВЕНА. 1. Дим нтр1евг. Ди митрхе†(Ив а н ђ II в а н ов и ћ ђ ) руссши Попечителв правосуд1'а, умро у Москви на 15 Окт. 1837. вданЂ отличнбш стихотворацЂ, рођенЂ е 1760 у Губернш СимбирскЂ, гди н -ћгОВЂ отацЂ еданЂ спаилукЂ притнжаваше, и посћћавао в онда училишта у Казану и у Симбирску. А кадЂ н^говогђ отца онм одђ Пугачева рођенв! немири примораго, да спаилукЂ остави, и са смномђ б4*жи, дођетадЂ 14 лћгнми Д. ради изображеша у училиште Семанове гардЂ - регементе. Доцше ступи онђ у дћиствителну службу, бише мало помало до степена као капеганЂ узввшшнЂ, остави тако службу при нримлћнои влади цара Павла, и добвш нћго†одпјстб као началникЂ. За тбшђ одправлнше Д. службу врховногЂ прокуратора у Сов ћту, но узе и одавде наскоро свои одпуств, и добв1б тгтулу таиногЂ Совћтника. Подђ АлександромЂ ступи онђ на ново у военну службу, попне се до самогЂ Попечите.ш правосуд1в, повуче се пзкђ већЂ после четирилћтногЂ одправлнна овогђ достоинства опетв у приватнв!и животђ натрагЂ. Посл 'ћ пожара одђ Москве баше Д. членЂ комис1е за ново подигнуће вароши, са достоинствомђ д-ћиствителногЂ таиногЂ Сов ^тника , и живш в да.тћ, одђ послова миранЂ, у овои ва^ роши до смерти, притажавагоћп богату бвЈблштеку и многа художествена д ^ла. Д. е творацЂ одђ лаке, допадне и пуно-