Пештанско-Будимска скоротеча

183

уине русске ооезјв, кок> е онђ по прим!>рл Француза, особмто Лафонтена, изобразш У борбн против-Ј, прпверженика русскогт> постарославенскомт. ооражавшоћемЂ взнку стоаше онђ н^говомђ землакЈ КарамзннЈ в*рно на страни, и ослободи поезао одћ окова, одт. кои 6 Карамзшга. прозЈ ослободјо. Нре Д. бнле сј само патвтичне, тежке рЈССке поез!е познате. Многе н-ћгове лако пћвагоће п^сме допрле су до народа; особнто отлич1б заслЈЖЈв н4говђ епично драматичнм с1гј>вте > , кои освоителн одђ Сибирје, Ермака, слави. Такође прагло е онђ бзсне и приповћдке. Ичдаван'1; нћгови .,Сз!к> списаши" (Москва 1795) вств мало но мало (6 -то издавагг!; ј Москвн 18Еа) до петв свезскш нарастло. У последнвимг годинама забавлно се 6 Д. са писанкчЂ нћ гОвн паметидостоиностш, ков да после нћгове смрти измђЈ. А. А. (вродужевјв С -лЉдуе.) С Т II X О Т В О Р с Т В О И НР АВ СТВЕНо СТЈ». Како великш, како великол^пнвхи вств помнсалт. вћчиогЋ покон, кои се на об1цеи слоги оснБЈва. — Кадт> 6 б 1 се без-г конечннк сунца саста†прЈнтелБСки приблшшо, да бн тако ј важно ранставлгђномч. ходу, едно поредЂ дрјгогђ, крозЂ св-ћтт, иролазш! — Кадт, бм се комете <.умпатет1чески саставлнле, и ј краткомЂ додирненн) задрктале, и са вдннмЂ полшбцемЂ сак .за у вдно разстопиле! И аадЂ бм течешв планета* бмлоземно ус- тркиван^ веселе Д 4це — шјмђ громова и вЈлкана шапгак >ћ1и нолшбацт, ДВ0 б' лшоезнн - и водни брегови УЗМЈћеногЂ мора, ревнива збогЂ лмбови лштостб срдећесе д 4ве. - Ка ДЂ 6дно чувство ЦВ-ШГЂ рода човеческогЂ ср ДЦа оживлнвало бн — бданЂ номмсал-в — С в е л-ћателне ДЈше — «дна р кчв — на евио ј-

стнама! Покои! — ова р Јчв! — в^ћчнни сашзЂ! ова ммслб! ово сладко, неизречено чјвство — ЛгобовБ. — И кадЂ бм дакле животђ ц^ логђ свћта, 6бјо в"ћчин сашзЂ ј лшбови, и нигда ненарушимомђ покош! Онда 6 б 1 пов^сгб о раш, видиласе истинна, — помвхсалЂ на ј о6ликј човеческомЂ воплотившегсе Свша Бож1а — идеа 6 ож *16 гђ оживотвореногЂ естества! и гр-^ХЂ и казнв бвтла бм само привид4н[н наше Јпал4не Фантаз1б! Кад -в 6б1 то 6б1ло ? Но зарх то не може бкгги? ЗарЂ снови, кои душевнни животђ сачинаваго, не могу намЂ за прорБ1цан1в безконечне будућности слј ^ жити, ков се ј сјјнковномђ изображешго само представлнти дае. ? ЗашТО чјвствј6мо мм — ј л'1лшвомђ и веселомт, земнога ншвота провођенго — теженћ н-ћко кђ покого , и потребна за н ^бга. И н1в ли величина — неукаллна чувствовашн, ков се све ј томђ тренЈткЈ представла, и као преображеше н^ко јказув, знакЂ наше безконечности. РавНОСТБ И СОГЛаС16 СВИО ЧЈВСТВа' И МБ1СЛ1И — изображенш в г &чногђ соглас^л воздјхокружхн! Све намЂ се онда при томђ тренЈткјчини благо и добро; брбо смо мн сами очишћенхх одђ ткаллнн земногЂ. Сви лгоди бсу мон браћа, онда бн могао ц-ћломЂ сб ^ тј на прси пасти, и внкати: Браћо оставите сваку неправдј , оставите лажв, сви за едногЂ, и 6данЂ за све! Ш кннзђ и проснкЂ есЈ ми равни! Свакога бн срећнвхмЂ учинго, и свакш нека се са мномђ радЈв. Свака л г ћпота встесгва наслађава мое срдце, свагда 6б1 ј н^ћговомЂ отеческомЂ н4дрЈ пребвхвао, да 6 б 1 ме росомЂ пресладкогђ подкрепл"ћн1а и разлађенн ЈблаЖ10. Л бн хт^о говорити — но оскјд'1ваго ми рћчи. Требало 6б1 да желимЂ, но н притажавамЂ толико, да лш ника-