Пештанско-Будимска скоротеча
195
Б.ТГАРСКЛ ХЕРЦЕГИ1П1одђ П. С т i и ћ а. (к овацг) Бавлен-ћ ово Херцегин4у Цариграду бмнше с4ме христЈннства , ков за малимЂ Јзникну на пространомг Бугаргв поиго; врт> чимћ се она поноситм цариградски зидина и миле свов благотворнице опрости» похити V крило домовине и у наручаи свога брата. Ири долазку свомт. неуморно в брата наговарала и молила, да в±рЈ Христову прими; адабмлакше цБли сво1ои приспћла, замоли Царицу, даМетодпо, когт. в бавећи се у ЦариградЈкаонаиревностшвгт. Христ1шшна Јпознала, у БЈгарно пошл4» што Царица и учини! Ко.шкји в пакт, упливБ оваи апостолт. у душу кралн имао, отудт. се лако може представити, што в оваи одма у ЦариградЂ по владику послао, да га крсти. При почетку в одма ммсл!о, да ову свечаноств ноћу сврши ,* али то зачЈ ше болри и за зло примише, ммслећи, да ће и они морати примити законг, кои имђ неће допмптати у гнуснбшђ злочинствама живити , већг имђ праввш истине и живота пу гт, указивати. Клеветанћ овв! даде поводђ обштои б', ни, великесе гомиле противника почеше куиити, на еданпутт. подигоше ноћну вику и обко.шше кралћвско обмта.шште; намћна не бмнше друга, нег' кралхо аш> вотђ одузети , и бдногђ блИЖН ^гђ н Јл овогђ рођака на престолЂ метнути. Но БсигорЂ имаше истина малу, али храбру шаку втћрнн мужева, у коима сву свош надежду и епасен1в буд \ ћегЂ славопридоомћа полагаше, и у вднои руци крстЂ као узорЂ заштитителвства, а у другои мачђ држећи упусти се са своимђ в г &рнмма у средЂ невЉрника, — кои на еданпутЂ ступише натрагЂ и предадоше се, што више, молише крала за милоердЈв, ков имђ дарув, осимђ нјкки само,
кои бв1аху поглавице ове чете. Облздан^ћ ово бћ! знаменито; вр к чимђ народЂ кралннатако дивномђ среће степену смотри, сл-ћдовашенћговомЂприм^руи даде се крстити. Потомђ толик1иусп 'ћхЂ ХристЈннства бвшше у БугарЈи , да в и други славенски држава погледЂ на себе обратила. Дође затимЂ и Кирило, браТЂ Метод1н, кои завдно за суродне славенске народе радише. ОбштомЂ заиста желбомђ грамзише садЂ славски народи за В^рОМЂ ХрИСТ1ЛНСКОМЂ, и ПОГЛавари нб1ови носише бригу, да небеско ово сћме достоине плодове на Слав1в полама доноси. Видити в дакле, коликш упливђ у све ово имаше наговарашћ Херцегшгћ, коа се као небеска зв±зда на вданпутЂ врХЂ бЈгарски равница и планина указа.
в љ с т и,| Н4гово ц. кр. ап. Велнчес.тво свевв1СОчаншимђ рукописом -б подћ 22 Април. (п. р.) благонзволило 6 достоинствомћ прндворне вр'овне управителћнице — кое е досадљ ГраФица Сурнх, рођена ГраФИца Б а н в ф 1 и , кодћ Нћногг Царскогљ Височества, преблагоутробне супруге Нкговог-в Царскогт. Внсочества Гаспадниа Ерцхерцега, Унгар^е Палатина, одправлнла, но садг сбогг слабогг свог 'б здравлн оставитн припуђена бнла — досадашнш придворну кодг споменуте преблагоутробне Ерцхерцегин-ћ, ц. кр. крста, ордена н Н$ногђ Царскогт. Велнчества палате Даму, 10 л 1 н н у одг Фораи, рођену ГраФнцу одђ Брунсвићг пре> мнлостнво обдарнтн. Н4гово ц. кр. ап. Величество, наименоватемт. Павла одђ Иђарто за првогљ Предс ^датела Нармарошкогљ кр. кажералногљ управителг.ства кодћ вшсокосл. кр. унг. Придворне Камере упразн4но Секретара место благоволило е концеписти нстогт. вшсокогз. места I о с и ф у одђ ^ а н д о р г премилостиво дарнватнНа предстоећш Соборт. за Посланнке изабрани су одђ стране Боршодске Вармеђе: Владнслав1.