Пештанско-Будимска скоротеча

196

Палоцн н Бартоломеи Семере; одг Чонградскс : ГаврнлЂ Клаузалт, н Говант. Сег.чи; од 'е> Темешке : АдамљВарконБшпрвнн поджупанг и Сава Вуковнћг главннн судацт,; одт, Веспрттске: Игнлтт. Жол* домђ , главнши бележник-Б и Гаврнлг СебештннЋ , одђ Абауиварске: Мнханл-Ј. Барцаи н Адалбертљ Шемшеи; одћ Золске: Антоше Радванск!н , првни поджупанх и ПетарЂ Гицн; од-б Арадске : Гаврил -Б Тмркжх, другш поджупант. н 1Гетарт. Чарноевићт. Прис ^дателБ столнце; одт. Острогонске : Игнатт. Рохонци, првшн под:ку нант, и 1опант, Шнмоп б , главнБ1и бележникЂ; одт, Торнанске : Самунлг Коматн, вторшн поджупанљ и ГованЂ Шолтнсб , главнни бележннкт,; одт, Земплннске: Гаврнлт, Лонни и Алоис1е Дравецши. Б -ЈоградЂ. 16 Апр. Овде се Јстрост, у Варошн нашои жалостнин н готово нечувенши случаи догод10 , каковшн н1б могуће нн помбјслнтн , да човеческо, особнто роднтелБСКо срдце учиннтн може, п каковнн свакогт, до уднвл4н!н доводн, и душу човеческу, тугомт. преиспуннван )ћн, краннк жалосћу и грозом -Б поражава. Отацт, е убјо два свол ненка н малол'];тиа сшнчића , едногЂ одт, 6. а другогз одћ 4'/г године. Оваи нечовекЂ ннкога више до нби двое неимашћи , зове се 1 оснфт , Кормант, родомт, изт> Егре уУнгарскои, стар-Б 42-43 г. Закона римокатоличкопб . — Онт,, како е два сшнчића свол, невино у постелкн спавашћа, у самшн развнтакт, зоре утукао, самт, е собомт. дошао Управителвству вароши Б4ограда, и авш, да е свом дћцу поубшо, о чему се УправителБство и службено увЈрн. Онт, пштант, : како е могао руку днћи, да рођенудћцу убје ? тихо и равнодушно одговори : да е то изђ очаанјн учи1110, будући врло рђаво жнви, а болешлБНпт, е , ст. тимт. додаткомБ: да е на ово убиство д4це свое већг одђ три четири дана мшсл!о, да се тако нби опростн ,

па „онда" вели „и менн ће судт,". На питанЂ : есу л' му д1,ца тежка бнла, кад-Б е тако ст, НБима уЧ11Н10 ? рекао е : да му ништа тежка бБхла нису, и да ш е свагда лгобш и паз1о , а садЂ одт> десетљ дана, кадЂ е у већу болестБ пао, да е на нбн омрзиуо 6 бто збогт, ибновогт , несташлука ? — На пштаи]:: шта су Д'1;ца радила, кадт, е ово крвно д1 ;ло учинш? такођерт, кротко, несмућено и равнодушно казао е: да су мирно и л!шо спавала , обоезаедно на еднон постелБн; кадЂ ега нБнма дошао, узео е велику снкиру, н рекавшн : „Хаидете н вш за манком -б вашомт,"! лупн стар1ега оштрнцомћ по слепоме оку, па затим-Б н млађегт. двапутт. опетЂ оштрицомг по челу и по деснон странн главе. Пштан-Б: есу л се дћца пробудила нл' мицала ? сасЕимљ ладнокрвно одговорш е: „ни иаукнула нису" ! — НесрећишгБ ован при свему овоме 10ШТ-Б е толико отврднутоп н немилостнвогљ срца бшо, да е собом -Б убхена два незлобна рођена свол дћтенцета сљ постел^ доле свукао , и на сподт. идно до другога метнуо. (Србске Новине.) СМЕСИЦЕ. „Раннскш Лнстт, препоручуе средство, ст, конмг се трешн! од-б врабаца сачувати могу : ЧешалБ бела лука по поле разсећн, н едну половину на дрво обесити. У Валтамг- Аббаи недалеко одђ Лондопа една е барутана у воздухљ одлетила, 7 раднна ифтви су остали 4 су дома разорена. бдант. ШанацЋ остане лежећи на улнцн преко поћи. Када се већт. готово нзцавао, родн се ватра—'Звона почну оглашавати , а онђ тштђ онако мамурант. бролти, када прско дванаиста пређе, онда рекне : Но тако рано јоштт, у момђ животу нп е бшло.

Издаватеив Димитрш 1овановић -Б. (Вак1е1 Савве Кг. 349) У НЕШТП словима Баииедовик,