Пештанско-Будимска скоротеча

213

ле, отми ш отђ н'1}га, Злато у џепу злочестог' вредоноснје 6 отђ мача у рЈкама б г &снога, и опасн1в отђ отрова у руцм будаласто!': „Удри дакле, бш по џеПОВБ1 л ! Злато и сребро благословенно 6 и добро, кадт. в честнммЂ трудомт. и правдом-в прибавл &нно. Злато, на ком' нема печата обмане, гордости и лажемЈдр1н, не бои се мача Ар1влова; но шшђ чисти ее ударцима овога. Мач-к Ар1бловЂ, мачк слова и правде, страшанк в текЋ злату запечаћенномт, лажк>, обманомЋ , гордосћто и лажемЈДрЈвмЂ. Зломђ и кормстолгобивомЋ, вика: удрипоџепу! ужасн1а в отте . риканн лава у пјстмнби и грома небесног'. О смртни! трудите се и прибавлиите зла го честно, служећи правди и ближнтћмЈ: па ће онда АртвлЂ чувати вашт. џепЂ, а не бити по н-ћму ! О Оджичб.

ОТЦА СБ1НУ СВОМТ>, КАО ПРЕПОРУКА НАРОДНОСТИ. ДошлоевећЂвреме, лгобезшли скше, да се изт. мои обатш отргнешт.; дошло е већЂ време, да оно место, на ков си првми погледЂ бац1о, оетавишЂ и Јдалвн.у землго пођешЂ. Чиста суза у твоииђ очима доволвно сведочи, шта ти на верномђ срдцЈ лежи; ал' гласусудбе треба да се повинувмо, ако оћемо, да оно, што желимо, постигнемо. Докђ самЂ отеческимЂ очима на тебе пазго, докђ си совете мов слЈшати могао; донде в твов срдце далеко одђ опасности бнло; но садЂ у она места одлазишЂ, гди ће ти после Бога твои раЗЈМЂ 6б1ти пратшцЂ, добротворЂ, пр1лтелк: но покраи свега тога овде ће се многи лицемерни пр1нтелки Јказати, ков твов невино срдце не ће моћи позиати,

Заго избегаваи много лгодство, и задоволвства, тражи срећу у самомЂ себи и ј лгобови кђ родЈ свомђ . А шта има на светЈ лепше, шта краств одђ лгобови КЂ Р°ДУ св > мђ . Лгоби га дакле ватрено и верно, лгоби га већма нег' животђ твои ; ништа одђ лгобови рода твогђ да те ке одврати, ма да Богт, зна какова гонешн претрпити морашЂ, мужествено сноси. Срећа народна срећЈ твого некЂ рађа, и народно благо некЂ те благополучнБ1МЂ чини. — За родЂ милни диши и осниван^ народне среће некЂ ти в наимил ^н забава; а шта и може срећЈ човечио умножавати, нег' задоволкство; а то се ј рода лгобови налази. — Но нашто ми доказивати драгоценоетв народне среће, кадЂ в она у свакои србскои груди прво место задобБ1ла, и кадЂ в готово свакш србске маике сшнђ готовђ свои животђ за благо рода свогђ положити. А да бм се о овомђ уверго , то баци вданЂ погледЂ на праотце наше: зашто тамо СБ1НЂ ОСТареЛЈ и ЗеМЛБИ прИГНЈТЈ оставлн маику? Зашто огацЂ СЈзама орошена чеда жалости предав ? Зашто се братЂ одђ свое миле у несвестБ падагоће сев растазлД ? — За благо рода. Нриступи Косову, и погледаи , зашто Милошђ себе сђ друговима известнои прсдав смрти? Зашто тамо цветЂ Србства гине? Зашто драгоцена србска проливасе крвБ? — За благо рода. — Шта храбри тамо Јмореногт. и ослабл ^ћногЂ Србина? Срећа народна. 36 огђ чега сбшђ не гледагоћи на горко тЈгугоћу матерБ међ' звеку мачева Јлеће? Зашто се не опомене у хрпи непрјдтелн подобно рису борећш се братЂ свов сестре, ил : лгобезникЂ своб Лгобе? Свпо милн предмета лишава се и слабомЂ сво^омт. десницомђ непрјлтелн одђ драгоценоп, му отечества одб1а сединомЂ Јкрашенни старацЂ; зашго? За благо рода, за слобо^дј отечества — за ова два ссега пред>