Пештанско-Будимска скоротеча

214

мета. На благо рода, заспасешв — свободу — отечества жертвуе Лазарт, доброд "ћтелнми и драгоц'ћнвш свои животђ . Гле Богдана, гди венцииа Јвенчанј главу мачу иодлаже, и како отчинбгмт. примеромЂ и родолшб! бмт, одушевлени ЈОговићи на непр1нтела нападаго: но илачи св1не, сви ови одт, невере издани и млошиномћ обкол-ћни на Косову мрачне гробове налазе. Таио лежи гомила сђ грозномт. смрћу борећи се ран^ника; — шта ш е у то стан4 довело ? НародногЂ блага лвдбовк. Тамо потоци одт> проливене србске крви теку? Шта ш 6 пролило? Дгобовв народна. Тамо србска маика надх издишућимв своимт. сб 1номђ потоке суза пролива и свое срдце жели задржати. А шта чини, да св1нх МЈ*тне и слабе свое очи радостно кт> небу подиже? ЗадоволБство, што е за родт. ладнБгмх ран4нЂ челикомт,. — Србјн пада, ТЈрскш нрамЂ на себи носи, и ПОДЂ НБИМе Јздишући СТОЛ-1јТ1Н проводи. — Гле већЂ се диже; — а шта в изђ тлрски изтрже ноктпо? и шта е подиже? ЛгобовБ лшол^ногђ намЂ рода србскогЂ. КадЂ све ово посмотришЂ, грудв ће се твоа родолмбиввшЂ жаромт. испјнити, и тб1 ћешЂ се гордити, што и у теби она крвв тече, коа се за отечество храбро проливала; што и у теби куца срдце, кое е тако жарко свои родЂ лмбило. А кадЂ ти сребрне власи теме украсе, кадЂ ти млади Срблви плодове твои труда срећно уживали буду: онда ћешЂ спокоино очекивати часг, у комђ ћешЂ се одђ тл^ногђ т^ла растати; врђ ћешЂ уверенЂ 6 б 1 ти , да ће ти се на гробу плести ружични вевци, и да ће ти се онђ чистбшђ и слагодарнвшЂ Србина и Србкшгћ сузама квасити! Богобон АеанацковнћЂ Мудрол. СлушателБ.

„ШТА 6 МАТИЦА СРЕСКА, ШТА е БЛАГО НВНО НАМ5РЕН ћ" ? (конацг.) 5-то Кругг, на кон се србскш ЛетонисЋ простире, врло е маленг; а то не збогљ тога, што се у и1му не бш полезнн предметн налазилн, него што му е цена велнка. И зато ммслимо, да бн се наше кнвижество средствомг Летониса већма распространило, кадг 6 бх му се цена поннзила ; ерљ што би М. С. у пониженон ценн изгубила, то бн у предброиницнма добБ1ла, а тнм-б начиномЂ н кнБижеству србскомљ већ1и кругх дала. А да може М. С. по манш цену безг собствене штете Летописе продаватн, то отуда заклшчуемо, што се „снромашкои Шности као награда за добро владан4 и прил^жаше безљ штете (?) кнБнге покланлш". — Само треба оно средство употребнти, што е намерн нашон сходно; ерЂ лепљ папирз намЂ никадЂ не ће толико предброиника донети , колнко мала цена н добри предмети. А онда мбјслимо, да бн се н г.) Устава пунктг, кон гласи; „Д а с е н н а гра де у н о в ц у з а р а з р 1 ше н 1 е каковн ннбудЋ ставлЈна важнн за кнБижество н просв4штен1е вопроса опред 4 л е" лакше испуннватн могао. 6-о Што М. С. илн бол^ да кажемг нЈнн Членовн оно обећаваш, што нн су у станш испунитн , као што е бнло 100 ц. дуката, кон изда Србску Граматнку, гди шн савг н З шогђ капитала ннтересг едва 400 фр. ср. износн. А да се о овомђ родолшбиви М. С. приложницн бол4 увере, то пређимо пређашнн годнна капитале, (за кое по несрећи нашои и не знамо, колики су бнли; ерљ рачуни печатани нн су бнвалн) него само узмимо овогодишнбш Матице Србске капиталг, пакг ћемо видитн, да е он'б врло малеиЋ. Онђ нстина по рачуну износи на 18 илада и неколнко стотвна фр. ср.; ал' кадљ одћ овогђ одузмемо 5000 Фр .Благор. Г. I. одђ Нако, кои су само „родолкбиво зав4хцаше", и на кое се интересЂ не плаћа (дакле кадљ плода не доносн, нитн се имало право у рачуцз.