Пештанско-Будимска скоротеча

215

метнути); кад-в одт. главиог-в капитала одузмемо 715 4 Фр. као мртавт. капнталг одт. онм многи Летопнса и други кн1>нга, кое пећг одђ неколико година у бнблштекн чаме, н за кое слабо ко распмтуе; кадЂ наипосле многе друге непредвндиме случаеве у призрете узмемо: то морамо као свету истину признати и казати , да се ми по садаптћмЂ капиталу М. С. пеликомт. напредку н развнтку нашегљ кнкижества не смемо н не можемо надати, ако намт. се сђ друге стране каква просвете луча не укаже. 7-0 П одђ д ) пунктомЋ Устава стон : „Д а се н Новине Србске одт. овн новаца') издак>, дз се Учредннкх плаћа и сви за то трошкови чине"; а у ланскомг и овогодшшЛмљ штампаномљ рачуну М. С- нигди нн спомена нема о трошку Новина Србски и о плати Учредника. 111та е и како е са „Србскимг Новинама" учин4но, у ту се таину нама упуштати ннти време , нити друга обстонтелства допуштам ; само то знамо, да по Уставу требало бм М. С. да издае Новине. Мнего бш 10ШТЂ имали говорити , како се протнвг Устава М. С. радн — као противљ б-огг ■ункта подђ насловомЂ „Послован4 — Маннпула— по воме „Свакоме прнложнику, кои бн на страни бно, мора се сваке године при заклк>чешк> рачуна и протокола, станЉ кассе упнсмуавити, и сви приложннци по именце назначити" нтд. но надамо се , да смо сђ овнмћ одгокоромт. и Г. Добротвора Путника а и многе друге, кон намеру и стан4 Матице С. желе знати , за садг доста известнли. — Ако се садг кон Член - 5 налази, кон стан4 Матице Србске бол-ћ познае, или кои намери'сходшл средства зна; мн га у име онн, кои су србскомт. добру ради , умолнвамо, да намЂ свое мн 'кн!е саобшти, .и да тнмђ начиномт. народЂ нашт., а особито родолмбиве приложнике М. С. Јоштг лепшимЋ одговоромЋ обрадуе. А да бм намт. нс.тб1и будућш наш'Ј. милнн известителБ све по волби учинити могао, и насг о ономћ , што нама, а јоштђ ман4 Г. Добротвору Путннку н другима ни е познато, известт, то га молимо, да бн нам-Б и ово : ,,6 ли и оно мало капитала Матичиноп законо осигураио" и „е ли родолмбиво зав4пцаше Благор. Г. I. одћ Нако писмено или само устмено зав'^1цате" ? одговорити доброту имао. Ал' одговорЋ безЂ доволбнн доказателства или : "„Имамо мн и паметп]егз> посла", кои ии е едногљ родолмбивогЂ срдца достол нт,, никоимт, начнномг, не прнмамо. Н. ) разумева се Матнчинн.

ДОПИСЂ. (к о н а Ц ђ ) Изх Бретиславе. На племенитомх овомт. поступанм Турчански вернн Словака имамо нанвнше захвалнти поглавнтому Г. Гирм Кошуту, више славнн столица суд. таб. прис^дателм, стрнцу познатога Учредника „Пешти Хнрлапа". О нђ е првни пут 'б н првнн одт. словенскогЂ народа вишемљ суду наше кралћвнне показао, да се они нко варам, кон цело унгарско благородство (племнћство) за мађарско проглашум, н еве е на то побуд !0, да за народноств свом раде. 0 волби реченога Г. д4ло намк нћгово говорн; но да се 10 штћ бол4 о н 4 говомђ благородномт. начину мбхшленд уверимо и осведочимо, приобштнћемо неколико речји изт. кЉговогт. нисма што е Г. Лмдевиту Штуру писао ; ■—„ Дана 5. Окт. примш самБ Ваше писмо и обавесио о станм стварш тичући се ваши Новина. Дакле да благороднон желБи задоста учинимЂ, дремамћемг нашемз, народу помогнем -б и угн&таванм мађарована на путг станемЂ, учин!о самБ слкдумће уредбе : „Будући да на ваше повтораване молбе досадг никаква одговора добнли ни сте, зато, да бн се праведнои желБн нашегт, народа што пре угоднло, одма сзмб писма по нашои вармеђи распослао; но збогљ разлнчнн препона нн самБ ш .могао ваиа пре одправитн. Ако 6 б 1 ован брои подппса недостаточанЂ бно, мн вамт. можемо изт» саме наше вармеђе 10 штђ внше послати, а занста и одг целогљ овдашн^гЂ обнтавателБства, нзузимамћи нби неколико одродица. Одма после, како самк ваше пнсмо примш, писао самБ н Г. Гаврнлу Платнму у Липтовт., да исто н тамо учнна -— и као што се чуе, и тамо стнар ј, напредуе. Ако лн буде н)'ждпо, даће вамЋ сви католичкн и евангелнчки свештеници, неброенн племићн, пакЂ н миоги изображенји у народу сведочбу о потреби Словенски Новнна. То 6 б 1 сс заиста зло сл. нама поступало, да само нашемз. народу новнне држатн закрате, — гди Хорватв, СрблБн, Немци, н Мађарн (овн последвБН чинн мн се 7) повнне нмам. Л докле годт, узживнмљ, у докг годђ узмогу , све ћу сале мое на срећу н благо вога народа словенскога употребнти". —- Толико паше Г. КошутгБ, одт> куда се авно вндн, да се већг н племићство пвчин4 бринутн аа свом народност*. (КвЈтн)