Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО - БУДИМСК111 СКОРОТЕЧ1. (Соиггег.)

Число Ж- Неделл 9 Маа 1843. Год. II.

СУДБЛ ГЕОРГШ БРАНКОВИЋА ДЕСПОТА, И ИАРОДА СРБСКОГЋ СЋ НБИМЂ У АУСТРНО ПРЕ1НАВН1ЕГБ. од1> Д. Арнота. Деспотт. Георг1и БранковиКЂ законми потонакЋ Крахћвске породице ; когћ су заслуге у Аустрјискои држави снине , како се скончао, читашћелгк свгћтј в познато. Но будући, да су за вре>1е нћгово бнвша обстоателства Народа Србскогк, за наст. лшбопитна: зато ћу а, изђ кнБИге : ,Пр ибавлешв, содержагцее важнан гшсиеннаа доказагелства, кт, изнсненпо 1сторш Славенскихт. Народовт>" за 6 ол г 1 ј понатЈв бмвшегх стана дћдованаши, нћка извести, кои ћеонмма, кои знали ни су, огледало изближепрошлости моћи 6б1ти . — Деспотт, Георгхи БранковићЂ, кои в на позивателно писмо блажене памети Леополда великогђ , 1011111, у турскои области сђ народомтг. своимђ бћшшш, многе услуге Аустрји чинјо, свои народт, наговори да отечество остави, и у Аустрпо пређе. За кое блажене памети Леополдљ, признавашћи почин^ћне н^гове вћрне услуге; и будући, да су одт, н±говогђ племена кралћви: Боеански, Србски, Бугарски, Далматински, и Хрватски, и готово надЂ свомт. восточномт, обласћу владали, међу прочи-

ма и Вукт, БранковићЂ одђ Подгорице Херцеговине, Срелга, 1енопола (у комђ се Влашка и Бачка заклЈочавала) био вћчитши Господарг: зато е велимЂ царЂ Леоп. како Деспота Георг1Н Бранковића, тако и цћло нћгово обоегЂ пола потомство, законно, „св-ћтл-ћишимЂ и великоможн'ћишимђ ГраФомЂ с утврдш. Милостиво даровао му 6 вобнбш 1ЦИТЂ, на комђ 6 двоглавнми царскш оро, сђ дјндимама и прочимЂ украшешнма изображенЂ бмо, за знамон'ћ печата. По томђ кадЂ «Десиотђ 1690 СЂ СрбсКО _мђ И ВлаШКОхМЂ воискомђ, кодђ граница Ерделвски, проти†турчина стант се ; доб^в писмо одђ Гненерала Хаислера; да Фелдмаршалу Баденскоз ^ђ уговора ради оде, гд± ћеду турчина напасти. ДеспотЂ чисгомђ савесћу вођенЂ пренви се Фелдмаршалу БаденскомЂ, кои га сђ згћста подђ строгомЂ стражомЂ у БечЂ одправи, гд"ћ га у Царскои болницм подђ чз'варство.мђ воене страже затворе. ДеспотЂ овб 1 Мђ ненаднммЂ случавмЂ ожалосћенЂ, прву 6 молбу нбмвомђ Величеству оваку на латинскомЂ езмку поднео: АУГУСТЂИШ1И И И Р О Ч: ОдЂгодине 1688, кадЂ самБ у посланичеству вдашкомЂ 6б1о, до садЂ кодђ