Пештанско-Будимска скоротеча

218

диора Вашеп, Ве.шчества спагда саш, милостиво пр1ими4н7> бмо. А и претогЂ л раз .шчнб1мђ случаевмма , а осооб 1 то прн преводу Србског-Б народа у Државу Аустршску многе самв б±де одђ Агарнна претрпЈо; за коз сазљодт« Вашегт. Величества ГраФовствомт. премилостиво одаренЂ. Но садЂ незналп, чгомђ наредболп,, веН"Б еданавствнЈ салп, мессцт,, подЋс.троГИЛ1Т, затворолп, зауставл ^нЂ. Богв ми в сведокт,, да салш Вашелп, Величеству цепрелолшу вфрноств сачувао, за нго и крвђ л1010 инарода могч, пролити готовт, салп, био; и заиста незнамт, ни о каквои погрћшки, коа би садашнш мон) каштигу заслужила. — Зато нека ми изволи Ваше Величество лшлостиво допустити, молбу и Л1але заслуге Л106 покорно представити. 1) По обећанго ВашегЂ Величества чрезт, Рез1дента сри Отомансколи. двору бнвшегч,; да ако Србскји Народт, противт, обштегЋ Хр1стовогт> имена непр1лтела оруж1в подигне, древну свободу у повраћенолпЕ, отечеству уживаће. — Ма.10 потолп, гордбшћу надутБ1И Везирт. велиши, нижу зелхлго ст, воискомт, сво10Л1Т, облада, стпгне до града У и в а р а, кои одт, в^рнн подаиника Ваши отме; и на прочу землто, и градове Вашегт, Величества ополчпсе, Когт, в ст, едномисленицима моилга, кои су кодт, Пез>ра ст. великолгг, почесћу пршлкгЈши бмва.ш , на примирен1б самв умо.но; и одт. запада сђ истоку повратити ее принуд10. 2) У то исто време кадт. е Вез1рт, У ив ар ђ обсео, созаклетши издаш првоналазне господе Унгарске, чрезт, блаже? ноумрлогт. Рез1дента КЈндеберга у Цариградл бв1вшегт. Вашемт, Ве.шчеству самБобавш и одкр10. 0 чемг писмену Ре31дента сведочбу г. 1688 иресв'ћг.1олгв лицу Величества Вашег^ салњ поднео. 3) Некатолика Ерделнна, шгетна цћлолгк Хр1ст1знсгву намф.рнт Е р-

делв Туркомт, иредати, Божјомт. помоћу и полезнБшт, саветомЂ лјоилгг . разсуо салњ и уништш. 4) Године 1683 кадт. су се турцвт за обседу престолногт. града Б е ч а, пр1уготовллвали , Вашемт. Величеству салњ предувћст10. — ГраФа & 1ак1, и многе проче в'ћрне Величеству Вашемт., ст. превеликилп, страомЂ и трошколп,, изђ окова Константинополскогт. избавш самв и пропустш. После обс*де Бечке, лшога салњ благородна и свештена лица, изЂварварскогЂ робства искупш, нарашо, одено, и собственнвшЂ трошколп., крозЂ Ерделв у отечество 1и провео; у кол1Ђ преузвћ1шенвш Госп. КардиналЂ Колоничђ жива ми сведочба бвгги може. (продужен)в сл4дуе.)

МАХОМЕДАНСКШ ОББ1ЧАИ ПРИ ПОГРЕБу. ОписателБ овога МахолшданскогЂ укопа, кои се више година у востоку бав10 , издав слћдушћш обБ1чаи отмгђши, и кои су могућни Ој . ш платиги, кои се при погребу бдногт, ПравоверногЂ Музеллганна обдержава: додавагоћи да смргв едногЂ Муселманна еств осооб 1 то живостна;— Самртник -б чили. издане, прво окупасе, и остави да се самЂ одђ себе осуши, нити се чилгб годђ мокрота сђ н'ћга убрише, чело; руке, колена и ноге кал1ФоромЂ поспу му, и затимЂ у бело по Л10гућству платно или свилу увбно га, и на постелш изложе, на коши изђ Алкорана више Стихова написани виде се, Но свершетку овога свега, и кадЂ салгртникЂ неколико сати тако одстои, онда до1>е Махол1еданск1и Оџа, пошкропи салфтника некомт. водицомђ , и потолп, да га на полЈј изнети, положившиму ноге кђ Меки, а СвештникЂ окрене