Пештанско-Будимска скоротеча

222

ностб, но и награда обеКана ми е била ; као што писмо н-ћгоао изђ Варшаве 4 Април1Н 1683 писано св-кдочи. 6) Милостиво позивателна писма Величества ВашегЂ ц&лолгб восточномђ народу како Г Р чкомђ , тако Влашкомђ , и ВЈгарском -б, у точномг преводу вбрно самБ разасло ; а при тол1Ђ и пооштравао >салљ 1и), да се нестраше подђ милостиву обрану Вашегт. Величества предати се. Сва хамо написана обећанн самв имћ в4рно предлоапо , јмол10 и п0бјд1о. * 7) У време обседе Уиварске одђ восточногђ народа Хрјст^анства, благословомђ Патргнрха Максима, за Србског-б Деспота избрант. самБ 6б1о . Иатрјархт. АрсенГи кодт. Б/дима ме 6 вторимЂ благослово -мђ потврд1о; одт, Вашегт. Величества, посланичествомЂ ВлашкимЂ ј Бечу находећуми се прво на степенЂ Варонства, потомђ на Графовсјво возведенЂ самв 6б10. Свјго клеветника мош Јста не салш мошмђ, но јоштђ жнвб 1 лшдји, и 1стор !ограФа Латински и Грчки сведочбомЂ запушити могј ; и точно родослов1е и степене племена тогђ честно иосведочити могј, 8) Докђ еГенералЂ ЕрделБСкш Ветерани изв^стЈе одђ пресв ^тлогЂ Двора ВашегЂ о обећанго мени одђ ВашегЂ Величества јчин^номђ чеко: донде самБ а све мое старанћна то обрат^о, да 6б1 и Влао - запланинскш народЂ кђ поданичествЈ ВашемЂ ВеличесхвЈ преволео; кое самБ духовнБ1МЂ и отеческил !ђ сав^томб л10ил1ђ и јчин10. 9) Тако сабраномЂ одђ лхене Србскол1ђ и ВлашкомЂ воисколгб , при горама Ерделвски граница, етанЂ Јтврдил1Ђ. Сва е в^рна моа воиска еднодЈшно дигла орЈЖ^е и чекала проклетогЂ непр^атела тЈрчина. У то врелге доошмђ пислш одђ Генерала Хаиелера да идел1Ђ ФелдлшршалЈ БаденскомЂ, да сђ

нбил1 Ђ ЈговоримЂ гдћ ћел!о на гуркв Јдарити. Д салш се в -ћрности и правде држо, што е скор!е можно било, СЂнћколико л101и ИОСЛЈЖИТеЛЛ похитил1т, ј станЂ БаденскогЂ Фелдлгаршала. КадЂ салш талго присп "ћо; прво салш подђ стражЈ л1етнЈТЂ после ј правБшзатворЂ, ПрОТИВЂ СВ1ГО народНБ1 правм 10) О оволгб момђ невиномЂ заЈстав лешо, ЈплашенЂ и ожалосћенЂ СрбскГи народЂ , чрезЂ посланичество свое , ко ленопоклонно лгол1о е за ЈзрокЂ затвора МОГЂ, На кое СЈ ПИСМеНБШ одговорЂ до 6 б 1 ли ; да е узрокЂ заЈставленн лгогђ не познанЂ, но што скорхе ће илхх се о ! омђ изв^ћстЈе дати . Ако салш ј чемЈ кри†да КаШТИГЈ ДОСТОИНЈ Пр1ИЛТИЛ1Ђ. АкО ЛИ саЛ1Б ЧИСТЂ И НеВИНЂ, СЂ ПОНИЗНБ1МЂ поклоне Н16Л1Ђ ПрОСИЛ1Ђ Да бБ1 СЂ ЧСсћЈ ОДПЈШтенЂ 6 б 1 о , да небБ1 непреслЈшанЂ тавничнбшђ Л1раКОЛ1Ђ, СЛ1раД0Л1Ђ и ГЛађЈ ЈморенЂ 6бго, Но ни на тј покорнЈ лголбј ДеСПОТЂ нје одпјштснђ бно; а тому е наиглавнш ЈзрокЂ 6 б 10 : гн 㠞†ожалосћеногЂ Монарха, кадЂ е чјо да е Србскш БеоградЂ СЂ ОКОЛНБ1 ГраДОВБ1 и Ц&ЛОЛ1Ђ СрбсКОЛ1Ђ зеЛ1ЛБ0Л1Ђ опетт, ј ТЈрСКе рјке досто. Очел1Ђ е наивеће старанћ и савћтЂ обратго, како 6 б 1 изгЈблћне зелгл-ћ изђ руку варварски изгргнЈти лгого, а све е дрЈго на странЈ одлошо. (продуженјв Сл4дув.)

О Д Г 0 В 0 Р НА ЛТУК Г. М. СВЕТИ1А. одђ Вука С. Караџића. (продужено) 1а опет кажел1 Г. СветићЈ, да је ј цијеломе његовол1 ФилосоФирањЈ и етилгологизирањЈ о ријечи кон све оно, што дрјги (које он бојаги није читао!)