Пештанско-Будимска скоротеча

210

примилп смо милоетиво; изг кое између прочегЂ разуп-ћли сл1о, да и Србскш Народг, у военн V службу прогикЂ обштегЂ Хр ^стЈанскогЂ имена непр^нтела себе в4рно препоручуе, и понизно проси: да бн узрок-в зауставлена свогђ ГраФа и Деспота Георг1н Бранковића строго изтражент. бно. М ако се за кривца нађе, да се осуди, аколи за невинна, да сђ ц"ћлозтх чесћу изћ затвора пуштенЂ буде. 2) Да бм они могли гочнш и дрзновент воевати, да буде гогб дозвол-ћно, за време зЛсто- воиводу или нам"ћстника избрати. 3) Готови се изаснуво бнти кх в-ћрномт. воеванго , безт> военне плате, салто да 6б1 нвима и конвма раана дана бв1ла; и ако се одђ турскогт. лрма освободе, у СВ010И саносталнои волности, и старнЈгв обвхчаима да могу живити. II онда ћеду собственнБтчт. трошко>1Ђ и лебомт., противт. турчина ратоватн, и благов^рностк свок) цесаро- крал ^вскомЂ Величеству, в&чно ћеду садржати и осв!;дочити. 4) Да не бн другогт. Народа воиски допуштено бнло, зароб.гћнвш одђ непр!нтела добћтгакт. одђ нби отимати; да бв1 баремт. у елу и трошку неоскуд4вашћи, до посл ^дн^ капи крви противЂ турчина воевати могли. — На покорно предложенну молбу милостиво одговорити изволели смо, Прво: што се тиче ГраФа Георг^н Бранковића, за садЂ шштђ непознатомЂ затвора н"ћговогЂ узроку, одпустити га неможемо; но што скор1е милостиво соизволићемо, да ВамЂ се совершеннБЈИ одговорЂ о томђ учини. Второ :НародЂ Србскш одђ полкова сво1и, мужа у военБкма дблма искусна и честна, кои 6 бт повћренћ ц^логђ Народа имао, да избере и Нама потврждена ради да предсгави. (У оно е време изђ међу Унгарски Крал^на и Србски Деспота таи законЂ б&10: да кадЂ е самв кралв воиеки предстао, онда 6 и Србскш Дес-

потђ дужанЂ 6б1о лично свото воиску предводити. А кадЂ Кралк м-ћсто себе нам^стника сђ воискомђ пошл ћ, онда е и сђ СрбскомЂ воискомђ Деспотскш нам^стникЂ присутствовати дужанЂ бшо. Зато е на оваи Царсши одговорЂ за одржан^ћ старогЂ обБ1чан , Деспотскш НаМ-ћсТНИКЂ и ВОеНКБ1И полковникђ ИЗбраНЂ, и поставл г ћнЂ е '6 бш 1оаннЂ Монастерли становннкЂ Коморанскш. Треће: Нрелшлостиву наредбу учинили смо, да Срблвима вошгоКимђ подђ Цасаро-крал ^вскимЂ хоругвама (кое ћеду сђ едне стране светБШЂ крстомЂ а сђ друге царскимЂ орломЂ украшене за нЈћколико дана имђ се послати) не само лебацЂ и сено, но и военна потребнасредства одђ дана на данЂ издаш се. Чет в р т о: Ако Богђ произволи, да у битки, или какавЂ градЂ; или подђ НашимЂ хоругвама вошшћимЂ СрбскимЂ четама какова добитк случи се, никаквимЂ начиномђ надопуштамо: да СрбскимЂ ратован&мЂ задоб^енну вредностк, Нћмачко или Унгарско воинство отме и себБ! присвои. Тврдо ћемо запов^дити полковниЦБ1ма нашимЂ, да такове, кои 6 б 1 ВасЂ узнемиривати усудили се, безЂ сваке разлике достоинства, строго каштигуго. II 6 ол'Јјгђ ради увћрена воиске и ратника Србски, ову Нашу допушгену имђ милостб по ц^ћлои Цесаро- Крал4вскои воиски да прогласе. П е т о: Желимо, да се НародЂ Србскш на пређашна своа м^ста посели, и подђ собственнвшЂ своимђ управлешемЂ стално, и мирно пребнваго; по древнвша одђ НашегЂ Величества милостиво дарованнма пр1В1легЈнма у своимђ обБ1чаима упражнлвати се, и одђ никогђ узнемиривани да небуду. — Шесто: ЧрезЂ Канцеларпо Нашу дворску КралЈкво«Унгарску КомитатомЂ: ј ^урскомЂ КоморанскомЂ Столнобеоградскомђ иВеспр1имскомЂ нарочито