Пештанско-Будимска скоротеча

211

заповеђено е: да реченБШ Србсши НародЂ , ни на каквии данакЋ небв1 примораванЂ бвтвао, или даимЂ ко у трговини и занатЈ јсјди се на путЂ стати. У Бечу 1691 године Марта 24. ЛеополдЂ. БудЈћи да се ЦарскимЂ овимђ одГОВОрОЛ1Ђ СрбсКШ НарОДЂ Н16 о Деспотинои свободи угћило, при концу 1692 године, пређе бв1вши посланици Иса1а д1нковикђепископђ 6нополбск1и, СЂ ДеСПОТСКИ31Ђ нам^стникомЂ, Полковникомђ ГоанномЂ Монастерли, и сђ тнсућникомЂ РупићемЂ мужемЂ ХрабрИМЂ, и ИСКуСНБШЂ ВОНКОМЂ, дођу у Бечв, и собственннмЂ своимђ рукама писмену молбу предаду н 4 говомђ Величеству. Позивали се на поб-&доносну 6 б 1 Т ку кодђ Сланкамена на Мххал ћвцу бвшшу; гд4 е и самЂ великш ВезирЂ сђ 16000 турака погинуо, и воиска Србска 36 застава изђ руку варварски отела, и чрезЂ послвнике НћговомЂ Величеству послала. — Коа ћесе молба другомЂ приликомђ приложити.

МАХОМЕДАНСКШ ОББ1ЧАМ ПРИ ПОГРЕБу. (конацг) КадЂ ову молитву Оџа сврши, оида мало одпочине, и таки се опетЂ окрене мртвоме, и зовећига поимену, настави ове речи дал^: знаи даБогх, коме се молимо, еетБ великш и славанЂ, и|да е онђ еданЂ имлћп и всемогући Богђ, и одђ н4га ништа могућшега нема. Знаи, дае МахомедЂ кодђ Бога наилгобезнш одђ св1К> Пророка, и да су АлЈе н&гови потомци едини истини предводителБИ добри, и кои право веруго, и да све што годђ одђ нби и одђ пророка долази, истинито естЂ; да смртБ сб лгодма влада ис-

тина е, да похођен-ћ Мункика и Нике обадва ангела помрченн посланимЂ учинићеду свако добро, — Истина е, да е ћупрја Серата оштра као маказе, преко коедоћи ћешЂ у Раи, и сваживотна, кол си у твомђ животу на жертву принео (или потуко) тебе у овомђ тренутку при улазку преко ове ћупрш Серата у Раиподпомажу, особита истина естђ ; — Да су УлемасЂ праведни и да су на Небу и на землБИ, н да има пако, као и дзнђ Страшногђ Суда истина е, буди дакле унаивећои в4рности преко св1го твари!, ерЂ су све истините. — — Богђ некЂ е ГосподарЂ одђ тебе.великш ихвалнБ1и Богђ, кои ће у еданЂ данЂ све мртве изђ гро* бова нбиови подићи, милостђ и устрплен^ о теби некЂ има, да 6 б 1 твои одговорЂ милостиво прим1о, и на прави путЂ тебе извео, и да 6б1 тебе пророку н^говомђ приближго ii мплостб н^гова нека будне в-ћчно с' тооомђ аминЂ. После на четрдесетЂКоракаодступи Оџа одђ мртвогЂ, и лбимђ гласомЂ сазнва Ангеле помрчине оенмђ речма: Преближнте се, МункикЂ и Нике, преближите се ; овде е еданЂ истиниги правоверни, одите овамо, онх васЂ очекива. Потомт. преближи се гробу, и очита следеће речи: Велики и Славни Боже молимђ те учини твомђ слуги землголаку, и допусти му милости кодђ тебе наћи. — По свршетку сеегђ овогђ Оџа узме мало земл-ћ и баци на мртвогг, а потомђ и остали сви кои су се годђ при погребу десили, и између тогђ, докле годђ на мртваца землл се бзца и гробвица се зсмлбомђ не иапуни, Оца изђ Алкорана у себи неке стихове чита, и сђ тимђ будне погребу конацг. У Вуковару. Павле 1оанновић% Заклетн Адвокахх.