Пештанско-Будимска скоротеча

218

анда казао), него да се од глагола најприје производи име сушг. на ло, иа послије од њега ово аа лиихте; н то ја МИСЈИМ из два узрока : прко, што има ријечи на лпште, нр0ма којима оШЈЈех иа ло нји нежа нихап. или друго што значе, н. п. рзало и шетало (као мјесто, гдје се рве и шета) ја до сад нијесам чуо никако, а нграло и пјевало значи што друго; а друго: кад бн се ове ријечи заиста производиле од еушт. имена, онда ни н>има не би требало особито правило. 4) Кад се пише о Српскоме језику, мислим да би ваи>ало за примјере узети све оне ријечи, које су у њему позкате, а Г. Светнћ има овдје у примјерима рвјечи, које ја до сад нијесам чуо или у народу нашему, или нигдје никако. н. п. п озориште пишу наизи књижевницн, али у народу ја до данас нити сам чуо ове ријечи, нити корнјена, од којега је он производи (позор и п озрети или барем зрети). Седалиште од седало (гдје кокоши сједај V) могло би се и&чнвити, а.ш ја у народу ни ове ријечи до сад нијесам чуо, н ио свој при.тци биће је Г. СветиК узео из псалтира (,и на сћда лиши губителеи не с вде а ): исто може 6 јгш да је и т р ;к ипл т е превео од т о р ж иш е, јер премда у нашвјем народннјем пјесма.ма има ријеч трг, али не значи ЗКас®Е: 5 него 1>ге ЗВаагг, а се пароду нашему зове: вашар, ианађур, н аз ар, сајам, д ер нек. 'I" <» к ни т очиште ја до данае нијесам чуо кикако, но будући да еу познати глаголи, од којијех би се ове ријечи могле нроизвести, зато и ке знам упрано, или у народу имају и што значе, или је и њих Г. Светић качннио: а вловиште нити сам кад чуо , нитн знам , шта значи , нити се могу начудити и досјетити, ка-

које он, особито као Бачванин, могао до{ш на ову ријеч! Чисто ми је шао, што није метнуо вишеовијех примјера , барем да бих могао боље дознаги, шта управо мисли; јер има веК близу тридесет година, како ја по народу кашему ријечи тражим и купим, и још нијесазт чуо нигдје ријечи на ниште, од којијех он посгавља за примјер еловиште! Да ли је Господ. Светић оваке примјере пометао за то, што ријечи народнога језика управо не познаје; или, што јс мислио, да је за њега, којему Музе на грудима спавају и с којијем у друштву раде, мало, да показује само како су ријечи постале, него да ва.ља што да иокаже и из своје главе, како би могло или морало бити; то ја за цијело не могу казати. 1а не знам, како ћу се с Г. Светићем разумјети за реч> н> и власпо: ја сам онда казао, и садкажем, да то ни једно није Српски твор. падеж; а он каже, да јесг обоје, и још, што је најсмјешније, хоће то да докаже мојијем ријечима и примјерима из Грамагике! .V мене су примјери, као што сам каже, ствари или с гварју, и мисли и.ш мишљу, по којима би морало бити речи или речју (речго), и власти или влашћу (а ирема р е ч ио морало би бити и властио). Мз овога се види, да Г. Светић мисли, да се „ображателвна карактеристика 10" додаје у оваковијем ријечима послје И, а не зна, да се самогласна слова (која су сама по себи призводни слогови) у склањан.у изоставАају код свнју имена, која се на њих свршују, и ра.јлични падежи постају „СЈ> додатко .МБ ображателкне карактеристике" на полугласно сСнјво. Што он пак каже, да ; ,по основу коренитости р'Ј>ч1и не моа»е се допустити' - , да се у власт у твор. иадежу претво-