Пештанско-Будимска скоротеча

226

несао гласв), да е Црсарт, нзјожјо Г-ну Митропо.пту развид г Јћн1б и расположеше стварш ЕпархЈе Далиатинске. То 6б1 било наибол^ од' свега. Но у ономћ обстолтелствЈ, родитћесе уДалмац1и и у Боци велика и вредителна нескладноств, ако оши лтоди наши В.чадмку, коега пошл4 Г-нт. МитрополЈтЂ, не виде у правомђ монашескога чина о.ућлу — како су од' в±ка навБшли. Судшатће заиста о н-ћговј православЈш, и неће имати потребНОГЂ Д0В']>реН1Л ! Здравствуите. У М. ј З јтк . 7. Нов. р. 1820. Кажите Г-ну Фрушвћу, Вапм, нскренћнпин да садт. обитавамљ А1 Пау: СоларићЂ. Роп1е Је11е Сат рапа, Јеп1го а1 8оЦорог1Јсо, N. 867.

НВКОЛИКО РВЧ1И. Ше вредно разговаратисе сђ оннмђ, коме Н1е до истине , ше до поучешн, но само до одержаши свое р^ћчи. Зато с.тћдуе шпде едант, отговорг на страну Скоротече 177. 1843. 1.) Докле годбстои именит. властелв, дотле властели долази отђ туда, као што исполин Т ј ; има исполини. Изђ закона Цара Душана езмку учитисе ше прилике, ерт. како годб што е наиисано поротц&1 (пороцв!), тако исто и властелвпгћ ништа не доказуе; мб ! сад-н 19. в^ка нисмо у Грамматши далеко дошли, а у време Душана шхце много ман-ћ. 2.) Глаголи совершит. у Србск. езв1ку имаш такожде Форму настол!цега времена, но употреблавамсе као прошасто, или оно, што обБ1ЧЕО бнва (али не садт>, кадт. говоримт.) и то е сва разлика; погледаи стр. 21- и 175. Скор. 1843. На Концу попушта Г. Др аг - Д а з н а т и може бв1ти трамћега дћиствЈн, дакле —

3.) /I самв показао , да врани с« конби играш, а нека покаже Г. Др. гдћ се сигратисе налази. Истина, може наћи у данашнБИма писателвима свашта, ерЂ о нвима стои оно, речено у Скорот. стр. 150. (заплакатисе морао). 4.) На ово ништа не треба отговарати. 5.) Г. Др. изверће мое р4чи. Тко е казао, да мб 1 Серблви морамо, као Латјни? Казано е: мбшлимђ, ово се може скупа написати (неће). Онт. двапутБ каже, да не по себи ништа не значи! а опетБ значи то, что кодт. Нћмаца гпф^ у Лат. Франц. и 1тал. п о п ; кадЂ значи н-ћлхецко ип, онда га обвшно написуемо скупа као непристоино (ипап(1ап1>1д) то е оно, што кажемт,, да и други народи не пишу скупа ст. глаголима — и еда ли е срамота нама угледатисе на народе, у коихђ е езб1кђ изображенЈи н. пр. може 6б1ти кад-в значи Гогвап, треба скупа написати, или д'Блителн. чертицомх сошзити, ово поне има за себе аукторјтетЂ француза (реп1-е(ге) и нсно е, нје противу езика нашега, као што е: вид1о самБ га ходити, — безт. да га е виД10, и прч. тако даклеугледашћ памегно, а не слћпо, и не у свему, полезно е6.) Овд 1 !; е само нуждно отговорити, да сукрвица значи код -внасЂ: наликт. на крвБ, а сулудЂ значи наликЂ на луду, или мало лудЂ, дакле то ни дошло отб со. (ти> 7.) Нћсге ли чли николиже ? Значи по мнћнио Г. Др.: есте ли читали свагда; кое тко хоће и може нека одобри, и нека се не см"ће. — Погледаи Г. Др. стр. 24. С. Н. Листа ове год. а „незнанвш деЛ1а" говорити естБ лагко, али е непристоино и простачки, и то само чини ргоГапит уиЈ^иб. 6. К.