Пештанско-Будимска скоротеча

227

ЦАРЂ 10СИФЂ II. одг Павла Говановића. VI. (продужено) ГранатирЂ едант. кодђ Цезаро = крал -ћвскогБ пешачког -Б Полка у Бечу, родомђ изт. Перз1б, мол10 е дозволенћ ићи у отечество свое испаланЂ (на Урлауб-в) кое кадЂ доб1е проведе тамо две године, и на терминЂ наисе у БечЈ. За такову неочекивану верностк, дозволш мј е Цар-в да иште себи милоств. — Онђ зажели 6б1ти у Дворскои Лаибгардв. Но ЦарЂ желећи болћ н-ћга наградити, даде му УнтероФицирско место у Маџарске круне гарди. VII. У СВАКОМЂ ЧИНУ И НЕ БЕЗЂ НАГРАДЕ. Месеца Децембера 1772 године два подаиника Аустршска хтедоше Цару предати молбу, и да 6 бј Монарха видили , дођу у ДворЂ, гди онђ самЂ предЂ нби изиђе, но ни еданЂ одђ нби непознавагоћи Цара, запБЈтато га, ели то место, куда ће ЦарЂ проћи, да му молбу предаду. — Даите овамо молбу рекне онђ нвима Ј; и идемЂ башЂ садЂ Цару, и ту ћу н -ћму однети , кош кадЂ му нредаду, узме, и дошавши у кабинетЂ нааише подђ нбомђ решеше и изнесе в, и преда молбеникомЂ рекавши нвима, куда треба да однесу, за кое благородни ови лшди изваде два сребрна новца и даду му говорећи: молимо узмите то су нама дали одђ обиЈине, да дамо ономђ, кои насЂ ирЈнви кодђ Цара. — ЦарЂ прими новце и однесе својои Аугуст г ћишои Матери, да с' нбомђ подели, и тако се испуни пословица: У свакомЂ чину и не безЂ награде. Велика Мар1Н Терез!н даде оправиги са златомЂ доб1вНБ1и на талЂ новацЂ,

зато, ербо е то бно првкш дарЂ, кои е она одђ како е Царица добв!ла. (конацг сл'!;дуе).

НЕШТОо Ј АиЊ. Многи наши и кнБишевници и некнБижевници не могу да трпе ј, .1» и Њ, а кадЂ имђ човекЂ стане писмо читати, онда види, да не знаду, шта не ћеду; ерЂ овамо га не могу да трпе, а овамо га употреблнваш; као у ;; ТованЂ а осимђ ако ће читати ИованЂ ; ал' онда можемо пв1тати: какоћемо гласЂ ;; ј о" написати. 'Го исто и о ЉиЊ може се рећи; ерЂ кадЂ узмемо то упризреше, да са Ј,уобБ1чаеномЂ ортограФШМЂ написане речи не умемо читати, као: зеленк, црвенБ, ленБ, ондаморамо признати, да намЂ е нашаупорностБ одвећЂ неоснована, кое сЂвременомЂ мора нестати; ерЂ мб 1 морамо примити или ј, или 1, (кое ће онда само полугласно 6 б 1 ти ); а тако исто и »1» иЊ, осимђ ако писмена: Ђ и Б кон за садЂ збогЂ разлике рода употреблнвамо, не избацимо. П. Нинковићг,

ЛЕКг ОДЂ КОСТОБОЛБЕ. Ова опака и несносна болеств вешти Лекарн доказуго, да долази, кадЂ човекг у младости поволбно безљ свака обзира живи. За то се она врло редко код-б тежаака илђ радина човека и селБака улеже; него по већои части код-б Господе, Господара н имућти ЛБуди. Она се у зрелшм -Б годинама поавлме , н то назебомт.; ербо такви лмди у свакои страсти, у младости топећисе , доцнне као расштави наиманБшп. ветрићемЂ назебу, на костоболБу натрче , н ако на прави лект. не нагазе ; не само што се као Бож1е дрвце осуше , горке болове трпе , и што се сгрче н богалБемз. постану дужимг временем^ : него и конацЂ наипосле, жнвоту свомђ , на наижалостнш начинг учине : а особито што по несрећи нбиовои , ако су женатн и децу несрећну н неволвну рађам !!!