Пештанско-Будимска скоротеча

230

ти." После овогђ позор1н на еданпЈтт, подиже се страшна бура одб запада, тако да е заставе изг руку кшака истрзала и воиску у некш нередЂ довела. Оваи слјчаи врло опечали вонке Владиславл1;ве; едни су говорили: ; /Гежко нама, оваи е несрећант> за насвдант., ово е зло предсказан1е, сви ћемо погинјти ! 2 — Овака су предразсуђена у среднЈЈМЋ векЈ царовала, и важноств неку имала , као штои даиЂ данаст, не избБ1вак). — МеђутБшт. МуратЂ v пурпурнои са златомЂ извезенои кадиФИ одевен-Б, свогт, златомЂ изкићеноп, хата нхаше по табору ТЈрскомћ и ободраваше свое Иничаре, да га у оваи лга не изневере, но да познатомт, нбшвомђ храбросћу родт, ХрИСТ1НСК1И сатрЈ и униште. Мурага су такође пратили безброини Везири и Кадје ј такои сниности, да е одт, н4 цело полЗј др јпи видђ добкгло. За овБ1ма поглавицама ишло е множество простБ1 до сто илнда подћ предводителствомЂ Карази -Бега, за нбиВ1а пакБ силне камиле обременћне орЈж1ем1. и другимЋ потребама. Почсмћ су обе стране преправне 6б1ле, започне се страшна битка. вдна чета тЈрска напрасно и изненада гако се на Унгаре стропошта, да е Лнко погребовао времена , докт, е пређнаке све изсекао, сви пакт, дрЈги остали будЈкоерастерани, кое ст, црномт, землвомБ саставл^ни; овомт, е приликомн Сибинннинт, Лнко прву победу надт, Турцима одржао. Ова ирра победа развесели душу младогБ Владислава, и хотн да е Сибинннинт, Ннко пре некогт, времена збогт, паклене зависти одт, унгарски великаша кодт, кралн оцрн-ћн'1. 6 б 1 о , ништа манћ смаграо е онб н4га за неустрашимогЂ и непобедимогћ воиводу. IIапротшл. Муратово е срдце одт, жалости тако кипило, да е онгсве свое неверне Муселмане проклиннгоћи мирт, са Унгарима учинити намеравао.

Кадг су Кад1« иВезири разумели намеру Муратову, разаре се и стану му претити, да ће га ст. ирестола збацити, или убити , ако се не усте дал ћ са .Унгарима борити. Овомт, претнволп, устрашент, Муратт. склони се на кбино закгеван г ј>, и изда заповестБ: да 6 илнда изабранБ! спа1а напредх ступаш и да се бигка започне, као шго се и збуде. Сибинннинђ Лнко и Епископб бгарсши дочекаду и растераду ш као и пређашн'1;, н не пропусте овомт, приликодп, дал ћ пу гт, крчити, како 6 б 1 Аз1Нтическомћ чопору досадити и крвожедне Османе све до едногт, изсећи могли. (продужен!в сл^дуе.

СУДБА ГЕОРГМ БРАНКОВИЋА ДЕСПОТА, И НАРОДА СРБСКОГБ СТ, НБИМ1, У АУСТРПО ПРЕШАВШЕГБ. *) (продужеше) Молба, ко!о су посланици Србски 1692 Ибшвомђ Величеству блажене памети Л е о п о л д у , поднели , естБ сл г Ј јдугоћа: Всепресвћтл^ћишш и пр: — Као што смо и пређе изложити препокорно усудили се , да смо чрезЂ Слмеона РемингенЂ, иХрјстоФор а одђ К и н д сб е р г ђ резидента Вашш у Константинополго посредствомЂ П а н а I о т а турскогЂ толмача милостиво позиваше ВашегЂ Величества , у комђ пређашнл волностб обећава намЂ се пршмили. Ако дакле све ове жел^, и нам"ћрен1н ВашегЂ Величества реченкш ДеспогЂ Бранков и ћ ђ благов г &рно е испушо, на све сгране восточногђ Хр1СТ1ННСКОГЂ Народа вћрно прогласго, и НародЂ Хрјст^ннскш подђ армомЂ турскимЂ стенлгоћи кђ радостномЂ пршмл ^нго вБ1соке ВашегЂ Величества лшлости, и покрови*) Вид. Скорот. чнс.ло 3 8.