Пештанско-Будимска скоротеча

231

телства узбудш, као што и есте; то се кр'&пко надати имамо, да ће Ваше Величество Деспота нашегг мвјЛостиво одтј затвора освободити. А осообјто на в!;рне садашн^ћ наше услуге милостиво иогледати просимо; да смо безт. сваке плате, више одт. 9000 лјодји оружјепрогивт. непрхнтелн турчина подигли, и у томт. едва одђ стол-ћт^а чувенномЂ сраженно близу Сланкамена, 27 наиодабранш хоругва изт> руку варварски изтргли, кое смо поеле срећне ове бв^тке пресвћтломт. воиводи Баденскомт. предали, и назначили. Осимђ овогђ смо гоначку ВашемЂ Величеству услугу при баталш код-б М ихал ћвца учинили: трмстасу Србала Саву р'1>ку преплк1вали и тамо б&гашћимт. ТуркомЂ проходх заградивши, сву воену раану и воена оруж1д од к нби поотимали. — Чугоћн ово А р н ау т к М а хмудљ Паша, ст. 800 лгодш, кодђ Паланке, међу р4комт, ПаратилЂ и Морав о м т> на исте Србл-ћ нападне, кое славни Срблки све до едногх побнго, и 9 заслошш хоругва одт. нби отму, кое овде предт. АугустЈишимт. Вашегт. Величества ногама полажемо; крвк и животт. за сређу и мирт. Вашегт. Величесгва обећавамо, ст. надеждомт. загворенногћ Государа и Деспота нашегт. као мужа, гоштт. нев ^рсгвомЂ необличена, у наручио нашемЂ освобођена видити. Тако 6 б 1 ут$шени сви старали се, осгавшш у Турскои области Србскш народх подђ покровнтелство Вашемт. Величеству прибавити, кое ба здраво морало турску силу умалити. СвештенћишемЂ Цесаро - Крал^ћвскомб Величеству Вашемт> нижаиши и покорн4иши, сви у обште како духовног б тако и мирскогт. чина, Народа Славено- Србскогт>, Бугарскогт., Роксоланскогђ , заедно ст. прочима согоженБ1ма, н "ћгда у Мллгрическои и Муссшскои области пребБ1вашћи, а садЋ странству-

гоћи. (Тако се на свакомт. прошенјго Народт. подписивао.) На све велике, крвлго заслужене заслуге, ст, тврдимЂ ув4решемт» надао се Србскш народт. угћшителномт. одговору, кои е по дугомт. времену на поФторителну посланика молбу, Царскимт. уставомт. (декретомт.) у овои сили издант.: „У име Народа и воиске Србске опред^ленвшт. посланицв^ма, ст. овбшђ се благоутробно на знан4 дае: — Милостиво пр1Имл 'ћно е нижаише настоаше ваше, ради одпуштеша Георг1н Бранковића Деспота, ког-б кривицу Нб 1 ово Величество, соогђ нагомиланБ1 обшти д^ћла провидити ше могло, но како се овипослови одправе тустварБ совршенно извидиги наложило е. А да 6 б 1 сте се ув^рили , да покорно прошешеваше кодт. Нб ! ОВОгт > Величесгва м"ћста има, заго се е запов^дило, да се Деспотт. вашт. у честн1е м'ћсто изведе, и да му се ради препитаН1В н 'Ј>говогт> чрезт> Сокровиштну дворну каммеру свого новци издаго. Притомт> дозволнва мусе проходати се по граду да бв1 чистб воздухт. црпсти могао. — у Бечу 19 Април1Н 1б92. е При овои наредбБ1 издант. е друг1и ЦарскЈи >казЂ на сокровиштну каммеру: „Мб1 премилостивоуредити изволисмо, да се Деспогу Србскомт, Георг1ГО Бранковићу, на обдржан1б н^ћгово, одђ почегка овогт> м'Ј>сеца у напред -б, ка едант. квартг, (четвртт.) поЕ50 Форинтш наквите издае. — У Лаксенбургу 6 Маа 1692 с. р. Л ео по л д'Б. а Тако дакле после толикогђ истраживана и настолвана ништа друго ни су получили, него да се Деспогв у честнш место у домт> н'ћкогт> гражданина кодт> златногт. медведа премести и подх стражомт. чува. Србскш Иародт. сострадателно чувствугоћи несре ћу Деспота свогт., при концу 1893 године, одправи посла-