Пештанско-Будимска скоротеча

232

нике, кои се сб 1овано >гв Димитрјеви ћемБкодт. Деспота бившимт. тисућниколгћ согласе и важну сг доволбно основанвтм 'јћ доводма заслуга свош сл 4 дј 1 о К ј молбу Цесаро- Крал ±вскомЋ Веиичеству поднесу. Август^ишш и пр: — в К .ао што за милостивкш свештенногБ Цесаро - Крал-ћвскогт. Величества изданБшмзвиФестЂ, чрезх дворнБЈи сов'ктг 2 Априлја 1693коимђ пређашнго свободу нашу милостиво одобравате, и одђ обичногЂ земног'б данка освобођавате покорну благодарностБ ввламо и обећавамо, и у будуће, нештедећи снагу и им'1лп: наше, за срећу и благостонше Вашегт. Величества храбра и мужественна сраженја чиниги: тако коленопоклонномЂ покорношћу просителномЂ молбомт> притичемо, повторавашћи пређашнн прошен1л , да 6 б 1 већЂ четверогодишнБимЂ затввромг напаћекногв Государа и Деспота нашегг милостиво одпустити благоизволили. А ми ћемо за знак% наше привержености, како противт. Турака, тако и проти†Татара, по могућности снаге, као и до садт> храбро ратовати и борити се и у в&рности спрамт> ВашегЋ Величесгва непоколебими на векг пребБ1вати/ (прод)жен1е сиЈдуе.)

0 Д Г О В О Р Н А ПИТАЊА Г, НИНКОВИЋА, Г. Нинковић представио је (у Скоротечи Ч 32. 1842) пет питања у сматрану језика и пис.ма, и већ су му истина два знатна Списате.ља СЋрпска одговорили; но неће 6 бјти сувише, ако и ја коју још додам, надајући се, што нас више одговарало буде, да ћемо све ближе ка истини приступитн моћи. Ои наиме пита: 1.) Може ли се место ; ,1Ц Л употребити и шЧ*? то јест: јели г ш, а излишно?

Како што се „пс г пише место .»р" (н. п. пас иса, месго ГЈ/а); тако је исто могуће јШ ч " свуда место уиотребити н. п. башча м. баица, дашчица м. дагцица ! И зато слово п 1ц а у сврпскоме писму нити је потребно ни нужно. О њему је Г. Суботић (у Серб. Нар. Листу 4 1ула 18^0 на С. 216.) казао већ давно, да је „сложено са шч, и да зато те отт> погребе, ербо 6 б 1 могли и за бд, вд, гд, вч, сч, дч, сложена опредћлеша имати, а то 6 бт насв довело тамо, 1ди Хинезе видимо, кои за сваку речв друго писме или редЂ писмена имак). — 2) Глаев оваи Јич (ш) у нашемЂ езвшу одвећ 'б се често на шт и ћ менн, и немамо дакле ни нужду употреблешн ради задржати га. а — А славни и надалеко чувени Г. Копитар опет овако вели: ЗшеЈ »егСфкђепе 1 г аиГе (шт) ђигф е!п Зетфеп (ид) ји ђе§е1фпеп/ ј|1 ип& Ш&Ј С1П оПђодгар^фег 5Иапде1, Зато је у Београду учено Друштво сврпеке Словесности ланске године у своме седишту између остали сврп.еиоме писму непотребни слова и нисме ,лц" као непотребно избацило, и једнодушно наредило, да се у напредак месго њега свуда, како се гди глас чује, пнше шч, шт, ћ: кошчица (>,т когцица), штета (м. идета), пећ (м. пеид). Тако дакле ваља и нама овостранцика излишно слово пзоставити са тим поузданије, што се за њега у сл,рпском језику и писму не налази ни какова места ни останка! 2.) Може ли се „гц" свуда у д ћ'" или „шт 1 ' променути ? Може бити да у нас има књигописаца, кои би кадри били свуда по својој вол»и ш у ћ или шт променути; али је још питање: оћемоли н. п. Обгцесгво читати (руски) опшчесгво, или (бугарски) општество, или (сБрпски) опћество С опћина? Особито кад узмемо, да се цгрквеноруска реч „чахца^ свриски зо»