Пештанско-Будимска скоротеча

246

ти, штаје који знао, као и данае што раде паметни читатељи, особито они, који нас двојицу лично не познају нити маре за наше .личности, на 4) Да је Г. Светић на молбу моју од ријечи до ријечи у прози превео на Вземачки језик Бој на Лозници иКосовкј дјввојку, и да је мени превод тај дао, то^е истина; али није истина, да сам ја превод онај ДалФШ подђ свои еспапт» продавао." Пошто се ја 1824. године вратим из Германије, знајући да ТалФј преводи наше народне пјесме на Њемачки језик и желећи јој, макар најмање, труд облакшати, замо.шм Г» Светића, који је онда био ђак овдје у Бечу, да јој у нрози стих по стих вјерно преведе коју од нашијех пјесама. Он то учини, и ја превод њеЕ^ов, као што ми га преда, пошаљем Талфј, казавши јој, да је то на моју молбу превео пријатељ мој, по имену тај и тај. 1ели Талфј онај превод дошао на вријеме и колико јој је био од помоћи, то ја не знам. Г. Светићу ваља да је жао, што Талфј у преводу своме није споменула његово име, па се каје, што сам га намолио да јој помогне у послу, који се тиче части и славе народа нашега! ти ом очевидно показује, да му је много више стало за својом сујетом, него ли за частн и славом народа свога. — Мсто тако није истина, да сам ја „Грамматику Србску на н4мачкш 63б1кђ преведену одђ Г. Тирола измам10, в ни да сам је ^Гримму под-б св о и еспапг продавао. в Г. Тирол сам каже (III. ч. Српскога Л>етописа за годину 1827. на страни 183 -139.), да јеону (моју Српску) Грамматику мени за љубав и на молбу моју (превео од ријечи до ријечи, колико је знао и могао, папреводонеј мени поклрнио, 1а сам и прије знао, да многи иностранци желе учити наш народни језик, особито због народиијех пјесаха, за то

сам, спремајући се у Германију, и намолио Г. Ткрола да Граматику ону преведе на Њемачки језик, да бих по том каквога ученог Нијемца лакше наговорио да је изда на свијет. Кад се у ®1иписцн на ново увјерим, да вајзнатнији Њемачки књижевници, као н. п. Гете, питају за књиге, из којијех се језик наш може учити, замолим покојнога доктора Фатера, који је много Граматика различпијех језика пнсао, не би ли се примио, да превод онај Српске Граматике преради и на свијет изда, но он ми одговори, да би то радо учинио, али це ће моћи наћи Ферлегера, јер књнжари тешко примају Граматике да их о своме трошку шта-шају. По том замолимза то у Европи славнога Граматика Г. 1акова Гримма, који ми одговори, да ће труд тај драговољно примити на себе 9 и да се нада, да ће се Берлински књижар ђорђије Рејмер њему за љубав примити да је штампа. Докле он превод онај, који му ја одмах предам, поправи и за штампу приправи, дотле му доЈје и од Рејмера повољан одговор с наредбом, да се Граматика штампа у Хали, да бих ја могао поправљати штампарске погрјешке. М тако она изиђе на свијет не само не примивши за труд око ње ни Г. Гриммни ја ни једне крајцаре, него још хвалећи Рејмера што је се прими. А ја какогод што сам Талфј писао, које превео оне пјесме, што сам јој послао, тако сам казао и Г. Гримму, ко је превео Граматику, и то бих и данас могао посвједочити једнијем писмом његовијем, у коме ми пише : ,,т ђет Мапи§сг1р1е ЗфгеЗ ивд«[феп ^гешђеб" итд. (конацт. сд4дуе)

ДШШНЂ ХРАМБ у ЕФЕСУ. ЕФесв бнше престоланЂ градЂ мале А с 16. У нбои е С. Апостолг Пауелг и