Пештанско-Будимска скоротеча

247

1оаннЂ Егангелшт-в едно време живш, кое н4гозј славЈ знаменитшмЋ твори. Овде е пређе Христа сухцеетвовао онаи знаменитЂ, и далеко чЈвенЂ храмг БошнЉ Д^ане отг Ктесјфона сазидан>. Н ^ говђ крои баше по начинЈ други Гречески храмова; само што едрагоц&ннш и већимЂ ХЈдожествомг израђенг. Дужина храма овогђ состонласе отђ 425 стопа, ширнна 2,2.0. Н4га окрЈжавахЈ 127 отћ наилепшегт, мрамора изсеченнк столпови, безт. штед:г{; позлаћени, кое сј сви Ас1втски Книзеви, свакш по едант. на дарЂ принели. ПокривачЂ, и сва заграда баше отђ купресногг дрвета тако углађент. (полЈт^ранЂ) како се данас-в нигди наћи неможе. ВнЈтренноств храма блистала е велел^темв и красотомЂ злата и драгоц&нногт, кааенл у толикои м4рћт, да се вредноств нигди преценити ше могла. Статуа Богин-ћ бнла е отђ наичистЈегЂ злата саливена. Цела Аша, и 1^7 Кннзева приносили сј на зидан4 храма Д гннхногђ сва сокровипда кое се по 200 година довршити могло. Пунм 400 година стсио е храмЂ сваи као новђ у свомђ величеству, гди су отђ наиискускш каменор^заца разнаизображешн придружена, коима се смертни доволно начудити немогоше, Ксерксес-в кралв Перс1иск!и, кои е милшнђ воиника у Европу завоевана ради изслао, и сзе храмове, кое е само нашао, разоравати дао, кадч, е величества красоту, храма Д!нтногђ очима вид10, толико е тронутЂ бвто, да е своимђ воиникомт. строго забрашо, не само храмт, некоснути, но ни заграду н4гову неповредити. У Л4ту миробвтн 38^8 на данЂ тезоимеша Александрова, дао « н1>кш Херостратг красотуону заиалити , да еебе безсмертнммЂ учини. Жителви Ефезскји и цела областв, ту. жећи за нбимђ , понове га тако: да е после двоиномђ лепшЈи постао. НеронЂ е богатство храма овогђ пограбЈо, и себи

присвоЈо. Л4та 263 по Христу опустошавали и палили су га Сцмти и Гот* т и тако: да е до времена Плишева седамЂ пута разораванЂ и поновл 4 нђ 6 б 1вао, сада пакЂ на ономђ м г ћсту гди е некада ЕфесЂ СЈицествовао, лежи мало селце именемЂ С о л у к ђ, а гди е храмЂ 6 бјо, тј пастирл свое стадо пасЈ! I. ЧокерланЋ.

ПРАВЕДАНЂ СУДЂ ТУРЧИНА. Хр1СТКаНСКОМЂ НеКОМЂ ЧИНОВНИКЈДаде ТЈрчинЂ стотинј дукага узанм-в подђ овимђ уговоромЂ: ако му не 6 б 1 могао онаи позаимл г Јне му дукате на време вратити, да турчинЂ право има свомђ дужнику две унцие меса одђ тела одсећи. Одређено време дође а дужникЂ немада му врати. СадЂтурчинЂ оће свот речвда одржи; ал' чиновникђ се не да; зато га турчинЂ цару- Амурату I — тужи, кои обоицу кђ себи дозове. — Наипре е трајеио тужител^ лепимЂ начиномЂ између себе поравнати, но ТЈрчинЂ не ће одђ свое речи да адЈстае , него остае при чемј е. „Но добро," одговори царБ, „н ти допЈштамЂ твоме дужнику две унцие меса одђ тела одсећи, али н ти кажемЂ ако тм уеданпу тђ ма едну длаку само вишше или манк одсечешв; да ће ти се то онда вратити." — Строгни оваи но при томђ праведнни судЂ турчина мук> тако уплаши, да се и речи и дуката одрече. I. Балугџићг.

В Ћ С Т и. Пожунг. 18 Ман. Овде на дрзгавноиЂ сабору валазећи се нашн Епнскопн, ГГ. Поновић-Б н Атанацковићг заедно са Г. Митроиолнтомг Ранчићемљ отншлн су у Бечљ; надамо се, да ће се овн дана натрагЂ вратитн. Говоре, да ће Г. Митрополнтљ да нште одт. цара допоштен4, да може завестн у Карловцнма семинарјумљ н лнцеумх. (Србске Беогр. Новине.)