Пештанско-Будимска скоротеча

IIЕIIIТАИСКО- БУДИМСК1И СКОРОТЕЧ 4

( Сопггег .)

Число 44.

Недел« 6 Н)н1а 1843.

Год. Ц.

СУДБА ГЕОРГШ БРАНКОВЦЋА ДЕСПОТА, И НАРОДА СРБСКОГБ СБ ИБИМБ У АУСТРИО ИРЕШАВНЈЕГБ. одђ Д. Арнота. (продуа;енЈе) После ове молбе дрјгу сј ј име народа Великолп. Пегру поднели : „УставоиЋ положено Јзаконенје, Деспотсгва, Рода Славено- Србскогт., и прочегт. Парода прво- Шстјшлнскогт, огечества ; го еств : влад"Јзта Великогљ Воиводства, ниже и горн^ Муз^е, кр'ћпошћу 11 10стш1Ннове Новелле. ДалЉ и Ангела, названногт. К о м н ен а самодржца и.ћлогт. востока; у квкигаиа „о Византшскилгћ стварз1а" у гл: 8 § 3. авно налази се м Да у области Србски ДржаванаЈазеКе се Славено- Србско Деспотство, неЈзнемираванно у области свогт. достоинства пребвЈвати има, као што е пре 6 б1ло, до времена ПрвогЋ Г еорг1а Деспота названногн Бранковића, кои е ст» 1'имскилгб Царевима и УнгарскилпЈ Кралћвилш, Сигисм јнд омт. 30. Албертомт. 31. и Владиславом-Б 33. крал-Јјмб Унгарскилгн и Полбскимт. у сош3у жив10."" ,,Тако и у затвору садЂ налазећи! се Деспотт,, Вторвш Георгји Вранковићт,, да се V Деспогско достоинство, по прзд-кдном -б наслћдјш, заедно са сви-

мадревнв !Л1а, како духовнвша такоисвћтскима, на востокј и области СлавеноСрбскои 6 б1вшим*б законлга и обвшаилм поврати. А особмто; будући да е у свнлт предизложенБглп, свободалт одђ Рилјског-б Цара Леополда првогт, АутентичнолгБ Диплолшлпј и Царскил1т> обећаН-&Л1Ђ чрезт, позивателнми иаиифестт, потврђент>." Кадт, е ово предано, дозволи се Деспотј поклонити се Нбшвомђ ВеличествЈ ЦарЈ Рјс 1 ИСкол 1 г б. Деспотт, кадт. предт, Цара стјпи овако е почео говорити. дКланалгБ се до зелкгћ Благочестиволљ Бож^емт, ПомазаникЈ, и самодржавцЈ Московске Монарх1е, слшренно просећи; да ходатаиствол1Х своимт. Царскимт. настонти изволите , код г б Авгјст^ишсгт. Цара старога Рил1а, о свободи моши одт. затЕора бћдногт., и о лшлости НародЈ нашел!Б Славено - Србскомт,. 8 На кое е благочестшши Царт, Московсши 4 милостик 1,111, и хр !сг1внск1и одговор 'б дао Деспотј, ЈтЈлпавашћи га оввша р-ћчлха: ;; Хр1сга ради све ћу лчинити" На оваи благ1и одговорт. захвали Деспотт, говорећи: л Хр1стосђ да бЈде спомоћникт. благочести« вол1Ћ ЦарствЈ Тволгб." По овомт. растанј се, и Царт, Рјсшсши ева прошенЈа Деспотова и Народна Прокоп1Ш БогдановићуВозничин у, посланикЈ преда, да се онт. за нби брине, а самг сб