Пештанско-Будимска скоротеча

250

прочи Болгарн пјтђ у Отечество свое предузме. По заклшчен11о мира сђ Турцмма у Карловцв1, пасланикЋ Возиичинт., доЈ>еЈБечЋ, да недокончана сврши. Ип прочегЂ и ово о Србеколгв НародЈ Нб 1овомћ Величеству поднесе. „У и.ме Нб 10 В 01" б ЦарскогЂ Величества проси се : БјдјКи да е Патр1архх Србсши, сћ многотмсућннмЂ Народомћ изђ Турске, на волбностб одпјштенЂ, да у пред-ћлу СремскомЂ безопасно и свободно поселити се, и обвхчае закона свогђ тпотреблаваги може; да истбји Славено - Србскш НародЂ у свомђ налазенго неЈзнемирива се; иначе достои имђ се у тјрскј поданноств натрагЂ повратити. — Далћ умолнва се Нбшво Царско Величество оГеоргио БранковићЈ, Деспоту Србском-к, да се освободи, и сђ привилеПвма заедно, одђ Нбшвогђ Величества дарованв1ма невредимђ остане. — ПобЈдителнни гзрокЂ оее молбе кђ Нбшвомђ Величеству дрЈг!и ше 6 б1о, осимђ , законЂ овб ! бћдника, и лшоовб кош смо 6 лижнб 1 мђ по заповћсти Бож^еи указивати дјжни . Надашћи се, да ћедЈ Нбјово Величесгво милостиво посмотрити, како е сверусшско Царско Величество Римокатолическои Верв1, Црквама, церед10Н1НЛ1а, (обредима) и процес^ама, превелику волбностб, како ј престолнодгн ГрадЈ, тако и по цћлои Московскои држави дозволило. На кое посланикЂ пЈносовршенЂ одговорЂ, и категорическо рЈзшеше проси, ј Бечу 6 Марта 4^99." / " ПосланикЂ чекашћи као што е желш категорическогт. одговора о СрблБидт, но ј мћсто тог-б, добје сл '];дугоћ|И: „ Мзђ лшбови кђ РусшскодхЂ Нбшвомђ ЦарскодгЂ ВеличествЈ, наложи ће Нб 1 ово Величество, да ПатрјирхЂ Србсти и нфгови сонародницв! , као досадЂ, тако и у напредЂ, у свсби волбности сврбодни

пребв1ваш; надашћи се, да ће и Русшско Царско Величество, по показаннои братолгобха ревности, такЈ исту безопасностБ Рид10католическод1Ђ закону у Москви дшлостиво даровати. — О Деспоту Георгио Бранковићу Нб 1 ово ће Царско Величество себБ1 нуждно извћст^е дати наложити, а притомЂ ће се трудити Нбшво Величество показати, да ништа ид !ђ тако на срдцу нележи, као желБи Рјсшскогђ ЦарскогЂ Величества задоста учинити." Оваи одговорЂ посланикЂ РусшскЈи, Деспоту сообшти, и КЂ СВОД1Ђ ГоСЈДарЈ одправи га. У то време по слЈчаго а и ООБ1ЧаГО, Патр1НрХЂ СрбСКШСЂ ЕП1СКОПИ, и одђ свно м ^ћста военнвтаЂ оФициридга ј БечЂ дође. Сов&тђ учине сђ ДеспоТ0Д1Ђ , и ЦарскодгБ Вел. опетЂ дшл 6 ј поднесЈ, на кого Јгћшешн недобившш кадЂ имђ трошка настане принуждени 6јдј разићисе; кодђ Деспота оставе АеанаС1Н Пеши, Патр1нршескогЂ Протосингела, и нћколико воивода, а они се у Будимђ врате. (продуженје гл4дуе.)

ФАРУСЂ .Т АЛЕК.САНДРШ. Александр1а, отђ ВеликогЂ Александра сазиданЂ градЂ, бнше ј Егупту престолђ кралћва и веллшжа. Она е бнла славно пристаниш,е средоточ1Н државе восгочне. Некада е као наизнадшнитш градЂ после 1Чма сматрана бБ1^а. ФарЈСЂврЛО вб1сокђ ТОрОНБ, на КОД1Ђ се ноћу вагра ради л1ореплаватела запаЛБИвала и далћ огђ 300 штадја светлила, дшрнарод1Ђ пјтђ показиваше. бдно чудесно зданје ондашнћгЂ вредшна, одђ белогЂ Д1рад10ра подигнуто , са осад1Ђ сводова снабд-ћвено, 300 арш!на внсоко, на еднодгБ полј -островЈ основано, дававаше красанЂ и диванЂ изгледЂ целои онои околини. На горнкои части зданш