Пештанско-Будимска скоротеча

251

V дубокшгв сводовима бнху вели -а зерцала (огледала). коа су дала, да се и наидалБи плавателви виде. Кралв Птоломеи н!>га 6 на дорическимЂ столиовима подићи дао. Статуа Шпаерова славнвшг каменорезцемЂ Ф I д 1 6 м ђ тако е величествено начинћна, да е целомт. евету за чјдо служила. Статуа ова представлнла е Шпјтера седећа, и бћ1ла е 26 аршша вћјсока , ирестолт. достизавао е сводђ великол'ћпногЂ храма. Масса, отт. коб е изображеше Шп ^терово начин'&но, бБхла е одђ СЛОНОВБ1 костио и наичист1бгх злата сложена; н' Ј јговђ тронт. 6 б 10 е такођерт. одђ слоновм костпо златомт. извезент. и драгоцћннвшЂ камен'ћмЂ испјн-Љнђ . Иа поверхности престола изображене су 6 б 1ле Грац1е, као кћери 10пггерове, а покраи нби многа дрЈга изображешн све одб злата саливена. Када се величествено ово представлеше очима гледало, ше се могло рачликовати, чему 6б1 наивећу похвалј дати, и чемЈ 6бј се наивећма дивити требало. ЧЈдесна е она величина, чЈдесно оно ј резашо ХЈдожество, дивант. е 6 б 10 раскошнБ1и трошакт. у златЈ и драгомт. каменш, а наивише ј составЈ главе и т'&ла Шгитерова. р1мск1и Царт. КалЈгЈла хотћо е кипђ оваи у Ри.мђ пренеги, но ше мј за рЈкомђ изишло; варвари опустошавашћи пред^ћле ове, разнесЈ целЈ драгоценностб К1па овогђ , а време, кое све промени подлаже, порЈши величественЂ храмт. ШттеровЂ. I. Чокерланг.

НАЧИНИ РАЗЛИЧНА ИИСАЊА ; Европејци пишј повлачећи рјкј од леве к десној страни; Евреи, Арапи и др јги источни народи од десне к левој; а Кинези и [апанци одозго доле: Мексиканци опет одоздо горе редове повлачећи пишј . Стари сј ГЂрци и на десно

и на лево писали; то јест код кога краја свЂрше ред писања, тј опег почнј дрЈги ред натраг од једне руке до дрЈге. Почетак је био на камену, или металу, или каквој од дт,рвета плочи или кори. Египћани најире писали су на листовима неке траве, коју су папиром звали , откуда и наш папир ил1а сноје име. После овога стану људи кожу чинити, и на кожи писати, и будући да је Краљ из Пергама најприје то чинио; за то се такова кожа назове Пергамент. Млоги су на дашчицама воском намазанима писали , које с ј ппсле гњечили и равнали, и опет на ноно по воскј писали , то јест парали шиљкоз!. Најпосле изнађЈ лгоди то, да се од тргља папир прави; које сј Кинези млого година пређе Европејаца знали; и њиов Краљ Л г еши« на 200 година прије Христова рођења правио је справЈ за писање као што је напир, на којој сј писали од СЂржи некакве ТЂрске. Место пера пак дЂрљало се са шилцима гвозденим, или дгрвенима, или са кишчицама, каквима се и данас јаја пред УскЂрс шарајЈ, или најпосле са пемзлама, са коима Кинези и данас јоште пишу, или са тгршчицама , каквима и даиас Турци пишу. У Египћана кажЈ, да је почео најпре писати некакав Ирзис; а у Фенициана ТаЈт, у Евреја Мојсеј. ГЂрци су научили од Фенициана, а одГт.рка опет Рилх .ћани, од Римљана пак остали народи Европеиски. Пре печатњи писање иписари били суу великом кодвеликаша и богатошапошговању; зашто није било други но само рукописни књига , које чим су већма у почетку и на крајиви цифрастијч и шареније биле, тим су скуил.е, и у већем уважају стајале, и чим је ко боље писати и циФрати умео, тим је он и његово писмо у већој части и милости стајао. Мајсторија је писања дотле дотерана, да је било писара, кси су цела Омира о Тројанском ра-