Пештанско-Будимска скоротеча

254

Нек е носи и нека кралгое, Н се богме лакомно неби. Што та мрачна дублвина сакрива, То 10шт жива неодкри душица." Млоги брод е вртлогон занешен О ст4не се таине раздробио , Одкуд едва клин 6 и катарка Из тог гроба воденог вирила. И све ближе и ближе се чуе , Како буре б^снило се диже. Звижди , хун, колебасе, кипи, Ка'но ватра водом загашена , Шиа прска у бурне облаке, Горостасни заплмскуш вали, И као тресак грмлнвине далћне Из дублвине кулаго таласи. И гле, ено сред грдни таласа Н1што б-Јзло плови, и видисе У прилици ен!;жнога лабуда Гд-ћ се в1;што са валима бори. Он е — Он е, и у л4вои руцн Златним маше пеаром весело ! бдва што е мало оддануо И небесну свјћтлост угледао , Са свн страна радостно викнуше : ,,Жив е,, жив е, Бог га нзбавно, Он е душу свок) опростио В4чног гроба и безданог мора." И ево га! Сви га обколише ! Он пред крал^м колћно савин И клечећи пеар му предае , А кралк ману на убаву ћерцу ; Кћи послушна, волвна , н готова Пеар винцем до вршка налива. (конацЂ сл±дуе)

СУДБА ГЕОРГШ БРАНКОВИЋА ДЕСМО ГА, И НАРОДА СРБСКОГЂ СЂ НБИМЋ У АУСТРНО НРЕШАВШЕГБ одђ Д. Арнота. (нродужен1е) Ови у име Народа у Бечу налазећи се посланицБЈ : ПротосингелЂ > храбруи

Пана Б ожипђ, тмсућникт* Тителски, и Сава Николићг тмс\ћникт> Петроварадинскш, сђ пресвЉглилљ Деспото\гб посов^туго се: сђ различнм искуснм Исторша доказателствама, и Декретима од'1. Унгарски Крал г ћва дарованнма, нову обшту молбу Н б10ВОМ'Б Царскомт, ВеличесгвЈ 28 Авгјста 1699 године, а затвора ДеспотовогЂ 10 године, на латинскомђ езћшу предадЈ, сл ^дугоћегЂ содржашн. „ПреавгустБга и пр: — Милостиво рћшителнБзи ВашегЂ Величества одговортв, чрезЂ ВБ1сокославну Камеру. св ИОКОрНММЂ бЛагог0 гЉи НСТНОЛ1'Б разумЈјли смо, као: Прво: „Што се десетка одг Народа Нашег-Б купл ^&нногЂ тиче; да е пре долазка нашегт, о томђ узаконћно: мн смо се надали, да за толико крвопроливан^ Народа нашегЂ, по древеБЈМБ блаженн предкова Величества Вашегт» дарованнм -б нам -б Декретима, као од-б Крала М а е 1 а Декрету 5. Артик. 3. и Владислава Декрету 2. Арт: последн З шб , кое е Декрете и Ваше Бел. године 1695 милостиво потврдити изволело; да блаженв! предкова Вел. Вашегт. свободама, приход -б десетка одђ народа нашегЂ скушгћногЂ, сами за себе задржати и уживати можемо; и то не на н "ћко време, но за навћкт. намЂ е тамо обећавано објло . И онетЂ, у време предреченногБ Крала Маотн г. 1481 по горе наведеномБ Декрету 5. кадЂ се народЂ нашЂ с 6 огђ плаћанн десетка побушо, уДекретусе овако изаснено налази:" „дШто се Србалн, и осталБ! Шизматика тиче, кђ плаћанго десетка другомЂ да се непринЈЖдаваго. ла — „Ово наименован1в Шизматицн, нашему ли народу пришива се; или се кои други иодђ именемЂ Шизматика разум ^ћваго, кои свободама Славено - СрбскомЂ Народу дарованнма радоваги се могу ?