Пештанско-Будимска скоротеча

255

нама нсно протолковано нЈв. Ако 6 ово иие IIIи зматик! изгену Србскомт, додано: онда Н б 1. Царско Вел. смиренно поданно просимо, да бм вбјсокилхђ Декретомт. своимљ, то име одђ Народа нашегЂ, конечно удалити, и истребити изволели обштБЈмт. обнародован4мг. Ако и есмо закона восточногг, зато смо опетЂ православногЂ испов г ћдатд соборни хр'ст1нни. а Второ: „Свештеномт. Вел. Вашемт. изв*ћстно 6 бјти може, да е срећнБ1лгБ поб-ћдама предка ВашегБ , областв 10 с т 1н I н н а Императора отечес твомђ Вашии н Јчин4на; коб су землЉ 10ШТЂ одт. старБ1 времена Срблви обБггавали, по сведочбБ! Кас1одора кнбиги 3. 11исан. 23. ^Сремска П а н о н 1 н е сголица Г ое а бб1ла. лк — Иотомђ е И р а к л 1 и ИмператорЂ восточнј частБ Далмац1е именомЂ Славено - СрбскогЂ народа назначш, да и частБ средоземну. потврждава, да се Славено- СербшМЂ звала: сведочбомЂ Константина ПорфирородногЂ Гл. 32. и 35. кое исто и I оаннЂ Л ј к 1 и сведочи, у кнбиги 1, Гл. 12. — Ио пролгЈЈни дугогђ времена, као што Ге ор г]и Хо рн1И, и наши л'ћтописи одђ године 1190 сведоче: одђ Исана К омнена Восточногђ Императора СтеФант. Неманн прввшЂ Крал ^ мђ Славено- СербЈе буде поставл г ]шт>. — У сл 'ћдушћа времена, у бракосогознммђ случаевма , одђ истбј восточнб 1 ЦареваКннзеви Славено- Србски и Деспоти Раешски утемел^ни буду; своа Деспотска преимућства, власти, законе, право, и обБ1чае су уживали, и пребБ1вали до Амурат ајВ т о р о г ђ ТурСКОГЂ Имиератора; одђ Ч 16 гђ тиранства изгнзнђ буде ДеспотЂ ГеоргН! БранковићЂ пер вв1и." Трећ е: ; ,А у садашна времена, поредг бла^оутробно позБЈвателногЂ дказа

Вел. ВашегЂ средствомЂ и ноој ђенћлп. садашн^гЂ Деспота Георгја Бранков и ћ а , овог-б имена ВторогЂ, Државу, добра и куће наше, не насил ^емЂ, но своеволно оставимо , и оруж '1е противђ турчина подигкемо, безЂ икакве плате; и одђ обседе Бечке све до данаСЂ СобсГВеНИВШЂ ТроШКОЛ1Ђ в0106л10. Одђ когђ времена до данасЂ много е ТБ1сућа турака одђ мача нашегЂ погинуло, кое све непоколебиму нашу кђ Вел: Вашелп, вћрностБ сведочи. — А будући да е помоћу Б ож1омђ Армада ВашегЂ Вел: варварску ноиску, до граница К Р ал"ћвства Мађарскогч., да и по граиичнншЂ пред'ћл.ма огечества НашегЂ гонила, и полшћу нашомт. турке пз-б отечества на шегЂ изтребила ; — заго коленопоклон но просимо, да 6б1 смо се у предћле наше по дарованБШЂ (1688, и 1690 Привилепнма поселити могли; будући да СЛ10 мбг Срелгску Панонјш и Iоан оп олб (ина че Илирическу, названу Влашка и Бачка, или ОкружЈе Темишварско, кое се н-ћгда и ДакЈа брежна називала) одђ давш>1 времена обв^тавали, у коимђ пред -ћлна иданасЂ, по закону восточнеЦркве са .зиданБ! храмова, порушенБ1 остатци и развалине суштествуш; кое ре» ченна сведоче. — Отечество наше или Сремска Панон1л починнло се, одђ граница .Унгарски, међу р'ћкама СавомЂ и Дравол1Ђ до Дунава ; а сђ друге стране дунава починшћи одђ стрл1енБ1 Алпшски гора ерделБски, низтечешемЂ р4иа и потока крозЂ тису до дунава. Зато да намк се границе по пређагшгћлгБ простору назначе; и са свилт кђ нвилха принадлежећимЂ пред"ћлма и землама, као што ен-ћгда Дамл брежна названа бБ1ла, ио сведочбв! 1о анн а Л у д овик а Годо Фрида и АрхонтологЈн Космика, границе Србске описушћима, дз намх се иг,ти пред±ли предаду, иокорно просилхо/