Пештанско-Будимска скоротеча

259

н е би дрЈго ништа знао боље од Српскога језика и од етимологије. Мз тога се види , да сам ја мислио, да он зна њешто дрјго (н. п. права Њемачка или Маџарска) бол»е од Срискога језика и од етимологије: и тако, да још није фушер и шарлатан. А да ја V онијем мојијем ријечима нијесам иогријешио, то би и Г. СветиК, као јуриста и судија, могао доказати, само кад се не би њега тицало: н. п. кад би какав јЈриста у своме послу учинио оваке и оволике погрјешке, као што Г. Свегић чини у Српскоме језику и у етимологији, какав би то жалостан јуриста био! И не би ли му се по правди могло казати, да је у томе послу Фушер? А кад би такови јуриста још мислио и безобразно се трудио друге л »уде увјерити, да је он први јуриста на свијету и да су сви остали према њему ништа: какво би му се мање или поштеније име могло дати, него, да је шарлатан? II што се год Г. Светић буде више врцао и копрцао против онога мога суда, он ће се све више заплетати, као пиле у кучине, и све ће више истину онијех мојијех ријечи сам доказивати; јер ја оно нити сам казао у љутини, нити коме за инат или заљубав, него сам најприје добро испекао, па онда рекао мислећи, да је боље казати и мање, него више, само да остане истина з& свагда. Али при свему томе ја опет нити сам прије казао нити сад мислим, да је Г. Светић између најгоријех списатеља нашијех, него сам казао и сад кажем, да је и з м е ђ у п р в и ј е х: То сам ја све казао онда, а сад још додајем и ово, да је Г. Светић био онаки до онога мога одговора и до његова ^тука, а од онда у напредак ако постане бољи, то ће бити чоја радост и дика. А он би могао постати бољи, само да избије себи из

главе, да је већ све научио и да зиа бол>е него и ко други. В. С. к.

дописи. И зђ Панчева. К одћ насг Фа.1а Богу лепо е време, раана се отћ сваке струке лепо указуе. СадЂ се потврђуе наши старБ! мнћнје, кои веле, да е ђурђевска и спасовска киша благодетв бож1Н. 1оштђ да е и дуовска мирна пала, онда би заиста ова една отђ нанплодноснш година бБ1ла. Ал' у место тихе кнше пакленин црнЂ облакт. у првнн даиЂ свете Троице поеле богослужеша подиже се отђ Београда, панузЂ Дунавг после нрепречи преко села Старчево, Хомолила, Брестовацг и Баваниште и на нБина полн. Туча е така пала, да су виногради и раана до црне земл^ потучена. И то свакога могу уверити, да се кодт. наст> не памти, да е скоро каквми спроводт. — мртвачк!и бно, и да бн се тимђ боаги суев4р1в у народу укоренило, но а велимт., да е то отђ Бога казнв на насЂ н на чада наша, да се сећамо Бога и божјн повел']зша. В. М. КНБИЖЕВНА В4СТБ. С ђ концемЂ Августа т. г. изилази у Сегедину Кнг.ига подђ именомЂ: Златотворно село. бдна пр1итна и истинита истор1» за добре сеоеке школе и разумне селнне одт, Бнрика Чокка по шестомт. попранл];ном'Ј. издан1К) превео Димитрхе Попо вићг, ђакон -б и Учителв Сегединсми. Споменута кнћига и кадт. не бн тога, когЂб, содржан|Н бнла, опстђ ба заслуживала, да се и по другомЂ а особито по нашемЂ по већои части неизображеиомЂ народу распространи, будући да свака кнкига по нешто добра у себи содржава : но будући да ова кш.ига по еамомЂ содржанјго своме сама се препоручуе, зато се мн надамо, да ће она кодт. целогЂ нзрода добродошла бнта , тнмђ више , што е управо за н4га напиСана. Особито пакЂ погледЂ нашЂ бацамо на свештенство и учителвство , кое ће е сљ толико већомЂ радошћу примити, што е н Љ нђ Г. Преводителв, кои е устомЂ чину, као еданЂ одђ наиревностнш и наиспособнш учитела у србскомЂ роду чувенЂ кои е са немачкимЂ и латинскимЂ класицитетомЂ познатЂ , и одђ кога, као доброгЂ СрблБина, наше кнБИжество много очекива. Н.