Пештанско-Будимска скоротеча

258

ња о данашњему народу нашему, од мене или чрез мене. 1а се овдје сам оползињем оне наше пословице: ; ,ко се хвали, сам се кварии у толх се правдам ријечима апосгола Павла: ; ,Б и\ћ несмислент. хвалнлсн: в б1 мн пон^дисте." (II. Коринћ. XII, 11.) А коме се учини, да ова моја хвала није истинита или да је претјерана, нека се опомене (осим народнијех пјесама и уза њих различнијех биљега) само С р п с к о г а I'ј е чника и у њему обичаја народа нашега, који су већ превођенп на различне Европејске језике; мало прије спомињате Српске ГраматикенаЊемачком језику; Живљења народа нашега под Турцима (у даници за годину 1827.) ;Буне на дахије (у Даницама за годину 1828. и 1834); Грађе за"Српску историју нашега времена; ђје ©егНСфе 9?е»о1и(1'оп ооп беороГђ Жап?е; 5Је кЏт Шгиђеп јп ЗЗобтеп (ђјј1оп("ф= роКМ(фе ЗеОДпј* »оп беороШ €?ап?е 2. Шиф 2. фер 1833); ЖопГепедго ипђ 5:е ЗКопЈепе« дппег/ е!п ЗЗепгад рс $епп?ш§ ђег еигораЈСфеп Киг?е1 ип& ђев ©егбЈСфеп Жо1?еб. У свима овијем пословима главноје, или управо рећи једино, моје намјерење било користи слава народа нашега; но мислећи, да само оно може донијети праву и постојану славу, што је истина, трудио сам се колико јевише било могуће, да истину изнађем и против ње ништа да не кажем. Но иоред све овакове мисли и жеље опет не могу рећи, да се не би нашло, да сам, особито у каквијем ситницама, гдје погрјешио, не могући истине дознати; али ја мислим, да овакова погрјешке, које човјек учини нехотице, и каковијех може бити у свакој историји има, нијесу лажи; за то не признајем, да сам „многе лажи историческе о „Србскомљ народу по св4ту распрострео/ И доклегод Г. Светић све оваке лажи не покаже, он остаје о-

падник, као и у осталијем догађајима, гдје говори оно, што није истина; а кад их све поброји, онда ћемо гледати, јесули заиста и погрјешке, или само он мисли и хоће да јесу; па ако се нађе да јесу, онда ћемо оставити читатељима нека суде, да ли су онаке и онолике, да се њих ради мора презрети и у нИшта учинити све остало, што сам погодио и казао као што јест. Кад сам ја описао догађаје из онијех година, кад у Србији није било ни новина, ни протокола, нити оволико писара и пискарања, као данас, сад и Г. Светић може бити историк, барем онаки, као што је и стимолог. на 8) Г. Светић мени узима за највеће незнање и за највећи безобразлук о Музи његовој и што сам га поставио међу најгоре списатеље и назвао ф у ш е р о м и шарлатаном. Што се тиче пресуде о Музи, и у томе ја остајем на ономе, што сам прије казао, и увјерен сам, да сви паметни и у овоме послу вјешти људи мисле онако, као и ја. А што Г. Светић то не ће или не може да призна, него још одмах иза онога мога одговора и његова Утука даде на ново у новине ,Опетг мон Му за, а ја бих по ономе рекао, да он не само што сам не може да разликује, што је пристојно што ли је срамотно, него и кад му то други напомене и раздроби, опет није кадар да позна. Ово је о његовој Музи и о мојој пресуди; сад ћемо даље. Фушер се зовечовјек, који управо не разумије свога посла (као н. п. што се каже за рђавога молера да је мазало); а шарлатан се зове онај, који је Фушер, па се још сам хвали и хоће силом л>уде да увјери, да зна оно, што не зна. 1а пак нијесам онда казао, да Г. Светић ј е с т фушер и шарлатан, него сам рекао, да би (у ученоме свијету) био то, кад