Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО-БУДИМСКШ ШОРОТЕЧА.

(С о и гг ег.)

Число АО-

Неделл 13 К)ши 1843.

Год. И.

Г И 10 Р А Ч. (БА ЛЛ АД А) Слободоно из Шиилера иревеоВ. Ш и в к о в и ћ. (конацг) „Здраво кралго !" наздравлп и рече : „Срећан онаи, кон на б4лом дану Чистог зрака слободу ужива ; О да знате „ТУ" како е страшно ! ЧовЗж иек се ник'да ие усуди Да Богова таине испитива. ,,Као што мунн плаховито с1ва, Тако ме е исто силан талас. Немилице и хитро понео , II врго ме у несв-ћетнои вртш.и Дивлбом силбм у провалу пусту, Да сцасен1; ван ума ми баше." ,.Онда Бог ми, коем се обратим У наивећои б4дн и злопати, Показа ми сакрнвену ст$ну; Нк> дркћућим дохватим рукама, Гдћ заштићен — иа шиластои школбки 5 Злаћен пеар заквачен напипам." ,,Подамном е дубоко зћвала Неизм^рне бездне помрчнна, Око' мене спазнм еа ужасом , Како гадне врзу се утворе По мутнима праћакамћ валма: Саламандрн н змаевн лготн." „Ту гмизаху безбронно см$шане €ве адети у клупче слоптане ,

Гнгос шкргасти ,, н п.и.оснаста видра, Морски курлк мрзко чудозиште, Хаи што зубма сићушинм кезисе, Истоветна од иора хиена." „Висио сам сав обузет е.зом, Од поноћи лгодске надалеко, Нрси ми се од туге цепаху; Ах , дубоко Спп од дружбине ! > б'];снилу самртне самоће Међу дивлјј И « мора сграшилама." „Нападе ме страва , н помислим Као да н);што, да ме смлавн , нагли ; П у таквом грознпчном буннлу, Одтиснем се од врлетне стЈ;не, А вртлог ме са хуком дочека , II баци ме — срећом на површ!;. !" Кралв га слуша и удивл'];н викну ; ,,Оваи пеар твои е по заслузн; 1ошт и прстен оваи ћу тн дати Сав изкнћен са драгим камен'].м, Ако сре&у јошт едном покуеиш. Да нам кажеш, шта е на „дну" мора То кралћва слушала е ћерка; И молаше Отца умилнто ; „Прођ' се отче тако грозне шале , Он е више нег нтко чинио ; Мало л' тн е ? Ето запов1;ди Нек племнћн посраме гонака Кралв се мрштн, и пеар узима, Па га хнттн у сред среде вира „Ако пеар шшт едаред нађсш Племнћем ћу тебе учинитн